Од марта, када је Влада Србије уредбом омогућила јефтиније гориво за пољопривреднике, значајно је порастао број регистрованих пољопривредних газдинстава, показују званични подаци које су прикупили новинари Инсајдер телевизије. Број регистрованих пољопривредних газдинстава увећао се чак и на београдској општини Врачар. Иако ови подаци сами по себи нису доказ злоупотребе права на јефтиније гориво, јесу један у низу показатеља, наводе саговорници Инсајдера.
Храна се производи све мање али је пољопривредника све више. Број регистрованих пољопривредних произвођача од марта месеца расте чак и у елитном београдском насељу Врачар.
Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије за емисију Маркер у шали каже да на Врачару није могуће наћи ни паркинг место:
„Врачар ко Врачар постаје тесан јер смо ми свакодневно ту присутни. Мислим да је ту највећа проблематика како наћи паркинг место и како се некако у тој гужви снаћи”.
Шалу на страну, каже председник Задружног савеза Србије, асоцијације која је регистрована управо на Врачару али још у време када су на Врачару биле њиве. Чињеница је да то што је неко регистрован на Врачару не значи да му се ту налази и пољопивредну газдинство.
„Може да буде да се земљиште налази на неком делу наше земље, да ли у Смедереву, али се по месту боравка врши регистрација. Сада неко, иако на Врачару има личну карту и место боравка, а земља му се налази на другом месту, значи то се гледа као да је на Врачару регистровано газдинство”, каже Михаиловић.
А зашто је то уопште важно? У марту, када је почео драстичан раст цена горива у целом свету па и код нас, Влада Србије донела је уредбу по којој пољопривредни произвођачи имају право на дизел по цени од 179 динара за литар. То је у појединим тренуцима било чак 40 динара јефтиније од оног у слободној продаји.
Право на јефтинији дизел могао је да оствари свако ко има агро картицу. Ту картицу од компаније НИС могу да добију само регистрована пољопривредна газдинства. Услов за то је да обавља пољопривредну активност на најмање пола хектара земљишта.
Званични подаци које смо од Управе за аграрна плаћања добили по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја показују да од доношења Уредбе расте број регистрованих пољопривредних газдинстава.
У Србији, како наводе у одговору, постоји укупно 460.639 пољопривредних газдинстава, при чему је након доношења уредбе владе у марту ове године чак 14.810 нового- регистрованих.
На Врачару је регистровано укупно 575 пољопривредних газдинстава, од чега је 51 регистровано од марта ове године.
Калајџић: За пољопривреднике нема, док неки злоупотребљавају
На велики број пољопривредних газдинстава на Врачару указала је посланица коалиције Морамо Јелена Калајџић. Иако их нема баш онолико колико је она сумњала, каже да постоји очигледан проблем са агрокартицама. Док се велики број пољопривредника жали да уопште не могу да их добију, неки их злоупотребвљавају.
„Дешава се то да они од марта и априла месеца не могу да добију те агро картице. Проблем је зато што сад крећу радови, мислим радови још увек нису сад, али сад креће сетва и крећу ти неки радови који морају да се одраде, али тих агрокартица нема”, каже Јелена Калајџић у разговору за емисију Маркер Инсајдер телевизије.
Из НИС-а нисмо добили одоговоре, ни на питање колико је порасла потрошња у односу на прошлу годину. Након учесталих жалби пољопривредника да не могу да дођу до агро картице из НИСа су се огласили саопштењем које може да се чује и позивом на њихов кол центар
„Обавештавамо вас да је дошло до значајног пораста броја захтева за издавање НИС агро картица. Компанија НИС је ангажовала све расположиве капацитете како би у што крацем року обрадила доспеле захтеве”, поручују из НИС-а.
Као могући извор проблема наши саговорници наводе то што је Влада Уредбом омогућила да се гориво осим у пољопривредне машине сипа и у канистере максималне количине 60 литара, али по свему судећи нема контороле колико је пута неко наточио у канистер.
„Није проблем ако човек који је са Врачара има агро картицу, јер пољопривредно газдинство може да буде регистровано тамо где се налази носилац пољоприведног газдинства. Међутим проблем је што то гориво не може да се точи у Београду”, наводи Јелена Калајџић.
Да проблем постоји приметили су и у Удружењу нафтних компанија Србије.
„То гориво по правилу завршава негде у другим неким делатностима, значи или га користе физичка лица или га користе превозници или га користе таксисти… Користе га сви који су у прилици да дођу до аграрне картице”, каже уа разговору за емисију Маркер Томислав МИћовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Мићовић: Агро картице узрок поремећаја на тржишту
Агрокартице су, додаје он, последњих месеци довеле чак и до поремећаја на тржишту јер се промет приметно преселио са мањих на НИС-ове пумпе, пошто је према Уредби Владе НИС у обавези да продаје јефтинији дизел, док други могу али не морају.
„Држава јесте наменски определила гориво за пољоприведнике по нижој цени али није уградила механизам контроле да ли се то наменски користи и није уградила механизам ограничења количине”, каже МИћовић
Механизме контроле не морамо да измишљамо. Можемо их преписати из других земаља, попут ограничења количине јефтињиег горива у односу на величину пољопривредног газдинства. Мићовић сматра да је једно од решења смањење акцизе државе за поједине категорије потрошача, оне који су посебно погођени новом енергетском кризом, као што су пољоприврединици па и међународни транспорт.
„Већина земаља има ту неку категоризацију јер није нормално, морате признати, да се дизел у један комбајн и један џип за забаву сипа са истом акцизом. Значи то је код нас сад случај”, закључује Мићовић.
Оно што нико не може да спори је да ће у случају злоупотреба агро картица за јефтинији дизел највећу штету имати пољопривредници. А то ће се, пре или касније, прелити и на цену хране.
