Од када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат, 11. новембра 1918. године у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоча у близини града Компиења, тај се дан обележава као Дан примирја. Он се слави у свим земљама које су потписале споразум.
Примирје је потписано у 5 и 15 ујутро, а истог дана у 11 сати звона широм Француске огласила су да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију. На челу немачке делегације био је Матијас Ерцбергер, цивил кога су немачки националисти 1921. у атентату убили као издајника, а нацисти су чињеницу да је Маријас био цивил касније користили како би негирали да се немачка војска предала. После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, који је потписан 28. јуна 1919. године.
Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат.
Вагон у којем је потписано примирје, односно капитулација Немачке у Првом светском рату, корисћен је још једном, 22 године касније, приликом предаје Француске на почетку Другог светског рата. Хитлер је, наиме, 22 године након срамне капитулације Немачке у Првом рату захтевао да предаја Француске буде потписана у истом вагону, који је за ту прилику био довучен из музеја, а немачки вођа је седео на истом месту на ком је 1918. седео француски маршал. Историјски вагон је, иначе, уништен у савезничком бомбардовању Берлина 1945. године.
Дан капитулације Немачке у Првом светском рату у Србији симболизује цвет Наталијина рамонда, назван по краљици Наталији Обреновић. Нежни, бледољубичасти цвет са именом краљице познат је по својој невероватној издржљивости и под надимком „цвет феникс“, јер, чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када се залије. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да „стане на ноге“ након исцрпне борбе.
Овај цвет се може наћи на истоку Србије, а највише га има на планини Ниџе, чији је врх Кајмакчалан био поприште славне битке у Првом светском рату, у којој су се спрски војници борили под командом војводе Живојина Мишића. Цвет је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша 1884. године и спада у угрожену врсту у нашој земљи, а чува се у Ботаничкој башти у Београду.
Позадина значке са цветом рамонде је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а споменица и значака заједно чине амблем Дана примирја.
Медаљу албанска споменице понели су сви борци српске војске који су се повлачили преко Албаније у првом светском рату и она је спомен на тај велики подвиг наших ратника у зиму 1915/1916. године.
У Србији је Дан примирја државни празник од 2012. и обележава се као и свуда у свету 11. новембра. Пре тога, од 2005. године обележавао се на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији.
