СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ И ВАКХО – СРЂЕВДАН

Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „’Ја сам земља и пепео’ (Постања 18, 27). Ово су речи, које праведни Аврам изрече за себе. Смешни су они људи, браћо, који се погорде због своје дружбе са земаљским кнежевима и великашима, те почну о себи високо мислити. Аврам се удостојио разговарати са Царем вечним и свемоћним, па ипак је остао непоколебљив у смерности својој називајући себе земљом и пепелом.“

Српска православна црква и њени верници прослављају празник Срђевдан 7. октобра по јулијанском календару, односно 20. октобра по грегоријанском календару. Празник Срђевдан посвећен је двојици светих мученика – Светом Сергију и Светом Вакху, који су били великаши на двору римског цара Максимијана (лат. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius – Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије, рођен око 250. године, умро јула 310. године, савладар Диоклицијана – лат. Gaius Aurelius Valerius Diocletianus – Гај Аурелије Валерије Диоклецијан од 1. марта 286. године до 305. године), који је прогонио хришћане.

Цар Максимијан их је много уважавао због храбрости, мудрости и верности, али када је чуо да су хришћани разгневи се и искористи датум када су приносили жртву идолима да их позове и да заједно принесу жртву. Сергије и Вакхо одбише да принесу жртву идолима, а то тек разјари цара, који нареди да са њих свуку војничко одело, прстење, одликовање и да их обуку у женске хаљине, што и учинише.

И још додаше гвоздене обруче око врата и тако их спроведоше улицама Рима на подсмех свима и свакоме. Затим их цар посла у Азију, код свог намесника Антиоха, који дође на тај положај захваљујући Сергију и Вакху, те их он посаветова да се одрекну Христа и спасу себе, али они одбише и остадоше верни Христу. Антиох тада баци Сергија у тамницу и нареди да прво муче Вакха. Слуге су га тукле немилосрдно и поломили су његово тело, али зато душа његова на рукама ангелским оде Господу. И пострада Свети Вакх у граду Варвалису. Потом изведоше из тамнице Сергија и обуше му гвоздене опанке са начичканим ексерима и отераше га у град Росаф у Сирију, где га мачем посекоше, те му душа оде у Рај да тамо са Вакхом приме венце славе бесмртне од Христа Цара Господа. Пострадаше Свети Сергије и Свети Вакх око 303. године.

Тропар мученицима, глас 5.: Удобреније Христових страстотерпец, и очи Христови Церкве, очи просвјетите душ наших, Сергије многострадалне, и Вакхе преславне, молитесја ко Господу, јако да убјежим тами грјеховнија, и свјета јавимсја обшчници невечерњаго, молитвами вашими, свјатији.

(Тропар, глас 5.: Украси Христових мученика, и очи Христове Цркве, просветите очи душа наших.

Сергије многострадални и Вакхе преславни, молите се Господу, да се удаљимо од греховне таме, и да се покажемо учесници Невечерње Светлости, вашим молитвама, свети мученици.)

Кондак мученицима, глас 2.: Разум на враги мужески воорушивше, всју тјех лест разрушисте и побједу свише примше, мученици всехвалнији, јединомислено вопијушче: Добро и красно јеже бити с Богом.

(Кондак, глас 2.: Храбро наоружавши разум против ђавола, све њихове обмане разрушисте и победу Небеску примисте, свехвални мученици, једногласно кличући: Добро и лепо је са Богом бити!)

На данашњи дан прославља се и празник посвећен икони Мајке Божије Умиљеније.

109693441 3314635748599741 6288883005851900428 n

Тропар, глас 4.: К Богородицје со умињенијем припадем, вси грјехми обремењенији, чудотворнују Јеја Икону Умиљенија облобизајушче и вопијушче со слезами: Владичице, прими мољеније недостојних раб Твојих и подажд нам, просјашчим, велију Твоју милост.

(Тропар, глас 4.: Припаднимо са умиљењем ка Пресветој Богородици, сви који смо гресима обремењени, и који чудотворну Икону Њену звану Умиљеније љубимо и кличемо са сузама: Владичице Богородице, прими молитве недостојних слугу Твојих и подај нама који Те молимо велику милост.)

Снежана Недић