Светлана Ракић из Чачка је мама двогодишње Дуње, али поред најлепше животне улоге коју има, она је и предузетница већ седам година. Нажалост, овој Чачанки која се бави дигиталним маркетингом, предузетништво се „обило о главу“ због права која је имала као трудница и породиља. За Нова.рс она препричава своје искуство због којег се двоуми да ли више да рађа.
„Поделила бих моје искуство као нешто трауматично и тужно за Србију која константно потенцира на наталитету. Рађајте децу, а како да их рађамо кад немамо обезбеђене услове за то? Затруднела сам, све је било у најбољем реду до неког петог месеца када сје гинеколог рекао да сам отворена три прста и да морам да лежим и да одржавам трудноћу. Наравно, беба ми је била најбитнија, отворила сам трудничко боловање без размишљања иако сам знала да нећу примити пуну накнаду за одсуство већ само пола“, прича наша саговорница.
Трудноћа је уредно прошла, родила је здраву бебу, с у једном тренутку је размишљала о томе да се врати на посао одмах након порођаја, а да супруг узме породиљско одсуство. Наравно, то је било немогуће.
„Мој супруг је оперисао гласне жице, па је био код куће. Могао је да се брине о нашој беби, да уместо мене оде на породиљско, а ја да се вратим на посао како не бих изгубила клијенте којима сам, иначе, испомерала рокове због моје ризичне трудноће. То је било немогуће јер сам ја предузетник и не би ми били уплаћивани доприноси у току породиљског и не би ми ишао радни стаж, тако да смо обоје остали кући са нашом бебом. Није нам било лако, опрема за бебу је и те како скупа, па дохрана и све остало, али Богу хвала, тај тежак период је иза нас. Штета је што посао мора да трпи ако је већ могуће да се организујемо тако да можемо одмах након порођаја да радимо, али нам, ето, Закон не дозвољава. Надам се да ће ова иницијатива уродити плодом и да ће свим будућим мамама, али и онима које планирају још деце, знатно бити олакшана трудноћа и нега детета“, каже Светлана.
С друге стране, Марија Савић из Новог Сада, трудница и предузетница која има своју књиговодствену агенцију, каже за Нова.рс да је принуђена да бира, али да је у сваком случају на губитку.
„Највећи проблем жена предузетница је што су дискиминисане у односу на запослене жене када је у питању право на коришћење трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета. Ја желим да будем мама и сматрам да имам права на то, али морам и да сачувам посао и клијенте које не могу да чекају годину дана. Да имам могућност, као што то има запослена жена, да пренесем одсуство са рада ради неге детета на партнера, одмах бих то урадила, али немам, наравно“, каже Марија.
Она, као и све труднице у Србији које обављају самосталну делатност, надају се изменама Закона којим ће се права трудница и мама предузетница изједначити са женама које су на уговору о раду, а које је председник Вучић најавио од следеће године.
Како објашњава, у опису њеног пословања, постоје одређени рокови до када треба да поднесе одређене пријаве и обрачуне.
„Ако бих, рецимо, решила да привремено затворим агенцију, што је услов да добијем пуну накнаду за коришћење одсуства, моји клијенти не ни били у могућности да ме чекају и онда сам принуђена да бирам, а шта год да изаберем, ја губим“, закључује наша саговорница којој је термина за порођај у мају.
За разлику од запослених жена, држава предузетницама не уплаћује доприносе за време породиљског и одсуства са рада ради неге детета. То значи да за време породиљског немају приступ пензијском и инвалидском осигурању, а поред тога ускраћено им је и право преноса на супруга одсуства са рада ради неге детета. Проблем је што постојећи прописи запослене жене и оне које имају сопствени бизнис третирају као две различите категорије, односно, предузетнице закон препознаје као незапослене. Не само да су запослене, него и плаћају озбиљне порезе и доприносе и запошљавајући друге људе растерећују државу.
Удружење „Маме су закон“ предало је предлоге измена Закона о здравственом осигурању којима ће труднице и мајке предузетнице имати иста права које имају жене које раде на уговорима о раду.
Уколико закон буде усвојен, труднице које самостално обављају делатност имаће право на надокнаду од 100 одсто, као и могућност да бригу о детету пренесу на свог партнера како би оне могле да оставе свој бизнис активним.
Татјана Мацура, председница Удружења каже да су то фризерке, књиговође, зубарке, адвокатице, програмерке, жене које немају тај луксуз да годину дана изостају са посла да би неговале дете иако то желе.
„Поред жена предузетница, угрожене су и жене које су пријављене на привременим и повременим пословима, јер годинама раде са привременим уговорима. Предлажемо да се изједначе права оних жена које раде на уговоре о раду и оних које раде на флексибилним уговорима како би у погледу материнских права имали сви исте услове. Држава мора да учини све да њихов посао учини сигурним и стабилним“, закључила је Мацура.
У Србији има око 100.000 жена предузетница
Статистика показује да је у Србији око 100.000 жена предузетница. Око 40.000 њих је у најрепродуктивнијем периоду, односно старости од 18 до 40 година. Близу 5.000 породиља има право на накнаду по основу члана 17 Закона о финансијској подршци породицама са децом и то су оне које имају сопствени бизнис или раде на флексибилним уговорима.
Поводом предлога измена закона који би омогућили бољи положај жена предузетница, контактирали смо Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Министарство за бригу о породици и демографији, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Сања Радовановић Нова
