Српске термоелектране спадају међу највеће европске генераторе сумпор-диоксида (СО2), и представљају здравствени и економски ризик за цео стари континент, објавио је портал МЕТА, информативни канал Европског бироа за животну средину (ЕЕБ), а преноси Еурактив Србија.
Сумпор-диоксид је штетан гас који настаје спаљивањем угља, а доприноси настанку киселих киша и суспендованих честица (ПМ) и представља озбиљну опасност за људско здравље и животну средину.
Удисање СО2 може да изазове тешку иритацију носа и ждрела, кашаљ и тешкоће у дисању. Излагање већим концентрацијама гаса може да изазове и скупљање течности у плућима и хронична обољења попут астме.
Емисије сумпор-диоксида из ЕПС-ових електрана шире се на великм простору па тако делују на људе и природу не само у Србији.
Модели података показују да је 2016. године више од половине превремених смрти изазваних емисијама из балканских електрана регистровано у ЕУ. Иако су најизложеније биле околне земље, па је тако 380 смртних случајева било у Румунији и 370 у Италији, последице су се осетиле чак и у Немачкој, Француској и Шпанији.
Хронична загађеност токсичним материјама из угља која се шири са Западног Балкана утицала је и на европску продуктивност, са више од 3.047 хоспитализација и више од 1,6 милиона изгубљених радних дана у ЕУ и на Западном Балкану. У самој ЕУ у питању је 1.418 хоспитализација и преко 600.000 радних дана.
Портал МЕТА у тексту подсећа да Србија, као део Енергетске заједнице (ЕЗ), коју је ЕУ основала да би са својим суседима изградила интегрисано пан-европско тржште енергије, има законску обавезу да смањи емисију из својих термоелектрана испод нивоа дефинисаног Националним планом за смањење емисија (НЕРП).
Тај план треба до краја 2027. године да усклади емисије из застарелих српских термоелектрана са стандардима одређеним у Директиви ЕУ о индустријској емисији.
Међутим, ни неколико година након што је НЕРП ступио на снагу, Србија није предузела кораке да своје штетне емисије усклади са планом. У 2018. години десет ЕПС-ових термоелектрана емитовало је 336.000, а у 2019. години 309.500 тона СО2 – шест пута више од предвиђеног годишњег лимита НЕРП који износи 54.000 тона.
Само термоелектране Костолац и Никола Тесла (ТЕНТ), које су део ЕПС-а, емитовале су више СО2 него све термоелектране у Бугарској, Чешкој, Француској и Пољској заједно.
Тешкоће Србије да се придржава лимита одређених НЕРП-ом директно се тичу и приступних преговора Београда са ЕУ, пошто су стандарди прописани законима Уније далеко строжији.
Поред тога, велика зависност Србије од угља, а више 70 одсто њене струје се производи помоћу неквалитетног лигнита, кочи напоре земље да се усклади са климатским циљевим које је ЕУ поставила до 2030. године.
Крајем јануара, 26 посланика Европског парламента упозорило је на прекограничну еколошку штету коју изазивају српски пројекти из области тешке индустрије, а која финансира Кина. Посланици су позвали Европску комисију да српским властима скрене пажњу да поштују своје национално законодавство и правила ЕУ, на шта их обавезује и приступни процес.
Координатор кампање за угаљ и рударство у ЕЕБ Рикардо Нигро упозорио је да „загађење ваздуха не познаје границе и да су токсична испарења из српских термоелектрана и европски проблем“.
„Као овогодишњи председавајући Енергетске заједнице и кандидат за чланство у ЕУ, Србија мора да обезбеди поштовање Уговора (ЕЗ) и да позове ЕПС на одворност“, рекао је Нигро.
Европски биро за животну средину је највећа мрежа невладиних еколошких организација у Европи. Успостављен 1974. године, тренутно окупља више од 160 организација из преко 35 земаља и делује у име око 30 милиона индивидуалних чланова и присталица.
