Како се наводи у саопштењу, УНС је 2018. евидентирао 54 случаја напада, притисака и претњи новинарима, а 2017. године 63 таква случаја.
„У 2019. године четири новинара су физички нападана, било је два случаја угрожавања сигурности, девет претњи, пет вређања, 16 случајева онемогућавања рада, два хапшења, 21 претња или вређање на друштвеним мрежама, четири сајбер напада и један административни притисак. Осим ових, УНС је забележио још 26 притисака и инцидената: обијање куће, два паљења аутомобила, притисак тужбом, увредљиве плакате“, саопштио је УНС, који је у око 70 случајева и реаговао.
Највеће увећање у односу на прошлу годину су случајеви претњи, језика говора мржње и вредјање колега на друштвеним мрежама, у чему предњаче политичари.
УНС је 2018. године регистровао шест таквих претњи и вређања, а 2019. било их је троструко више – 21.
„Од четири физичка напада на новинаре и медијске раднике у 2019. години, у три случаја полиција је ухапсила осумњичене. Осим увреда које су новинарима упућиване преко друштвених мрежа, УНС је забележио и пет других случајева вређања. Прошле године била су два случаја паљења аутомобила новинара. Екипи недељника „Време“ почетком године је изгорео аутомобил при повратку из Косовске Митровице, пред административним прелазом Јариње, а алексиначком новинару Душану Остојићу крајем маја је запаљен аутомобил, због чега је ухапшен осумњичени М.М.“, наводи УНС.
Како се наводи, „најтеже угрожавање безбедности новинара у последњих 12 година је паљење куће новинара Жиг инфа Милана Јовановића, које је забележено у децембру 2018. године“.
