Како се наводи, план примене мера обавезно мора да садржи превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразне болести, задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера као и мере и активности за поступање у случају појаве епидемије заразне болести.
У Правилнику се набрајају превентивне мере које су обавезне, уз наводе да је послодавац дужан да их обезбеди на сваком радном месту, односно за сваког запосленог.
Тако послодавац мора да пре почетка рада направи писане инструкције и упутства о мерама и поступцима за спречавање појаве епидемије заразне болести. Та упутства морају да садрже и информацију о симптомима заразне болести.
Даље је неопходно, да у складу с могућностима, уколико није организован рад у сменама, послодавац прерасподели радно време и тако смањи број запослених на једном месту у исто време.
Послодавац мора да обезбеди редовну дезинфекцију и често проветравање простора.
Послодавац дужан да обезбеди средства за дезинфекцију руку
Уз то, дужан је, како се наводи у Правилнику, да обезбеди довољне количине сапуна, убруса, текуће воде и дезинфекционих средстава на бази алкохола за прање руку.
Међу обавезама је и редовно чишћење површина које се често додирују као што су тоалети, кваке на вратима, фиксни телефони, рачунарска опрема и друга опрема за рад.
Послодавац треба води евиденцију о дезинфекцији коју спроводи, обезбеди израду упутстава за безбедан и здрав рад са извођачима радова, добављачима, дистрибутерима и спољним сарадницима, организује и обезбеди редовно уклањање отпада и смећа (канте за смеће обложене пластичном кесом) из просторија тако да се могу испразнити без контакта са садржајем.
Послодавац има одређене обавезе и у случају ако се неко од запослених зарази. То подразумева да мора да се дезинфикује просторија у којој је запослени радио, као и да се примењује све препоруке епидемиолога.
Запослени морају да поштују процедуре уласка и изласка у просторије послодавца, користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду и друге мере заштите током процеса рада.
Такође, како се између осталог наводи, запослени има обавезу да пријави послодавцу да је болестан и има обавезу да примењује све прописане превентивне мере заштите.
Правилник се примењује на свим радним местима у радној околини у којој се обавља рад изузев рада на терену и у случајевима рада од куће.
Сваки послодавац треба да одреди лице које ће контролисати поштовање правилника које ће по потреби бити у контакту са надлежним институцијама.
Не постоје санкције за кршење прописаних превентивних мера
Оно што је приметно је да овим правилником нису предвиђене санкције за оне који не поштују прописне мере и обавезе.
Председница синдиката АСНС Ранка Савић за Инсајдер каже да је и сада као и за време ванредног стања највећи проблем тај што не постоји ниједан обавезујући правни акт који обавезује и послодавца и запосленог на основу кога би се одредила правила игре.
„То би олакшало рад, али ме и поред тога не чуди што га држава не доноси јер се плаши да, ако га усвоји, онда мора да предвиди и санкције“, наводи Савић.
То, како каже, значи, да би на тај начин оптеретила привреду која би морала да плати казну.
„Јер ако имате компанију од 2.000 запослених која има обавезу да обезбеди заштитне маске за сваког запосленог. Ако речунате како кажу да се маска носи два сата то је по запосленом по смени четири маске. То значи дневно 8.000 маски. Одакле ће то да плати?“, пита Савић.
Она наводи да постоји и општа конфузија око тога шта се у којим ситуацијама ради.
„Јуче је билоа паника у Застава оружју. Стигли су резултати једне групе тестираних – 27 је заражених, а 150 је отишло у изолацију. Сви који су чекали резултат нису знали шта да раде, да ли су на боловању, плаћеном одсуству“, објашњава Савић.
Она додаје да су за време ванредног стања доношене уредбе и препоруке, али да ни тада није било санкција. Сада, како каже, нема јасних обавезујућих правила на основу којих би се знало шта се у којој ситуацији ради.
Примену мера заштите на раду треба да контролишу санитарна и инспекција рада
Током ванредног стања у марту и априлу, Влада Србије донела је низ уредби којима су ограничене цене и извоз заштитне опреме, средстава и лекова, затворене су школе и вртићи, а затим дата препорука да хронични болесници, инвалиди и мајке деце млађе од 12 година раде од куће, уз пуну плату.
Ова препорука, иако донета у време ванредног стања, није била обавезујућа, али су је листом примениле државне институције и јавна предузећа. У приватном сектору се примењивала спорадично.
Данас, када се епидемиолошка ситуација у Србији разбуктава и када се чини да је далеко већи број заражених него у марту и априлу, овакве и сличне препоруке су изостале.
Професор Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду за Инсајдер каже пак да безбедност здравља на раду не зависи од ванредног стања. Како наводи, све оно што се тражило тада може и сада.
„Мере заштите су регулисане Законом о заштити становништва од заразних болести. Дакле, са укидањем ванредног стања није укинута обавеза послодавца да обезбеди здраву средину за рад“, наводи Рељановић.
То значи да мора да се поштује прописана дистанца и број запослених по квадратном метру, да се обезбеде дезинфикациона средства и заштитне маске.
„Примену мера заштите на раду треба да контролишу санитарна инспекција и инспекција рада. И једна и друга су надлежне“, наводи он и подсећа на случај Јуре у време ванредног стања када се инспекција рада прогласила ненадлежном за примену мера заштите на раду.
„Закон о безбедности на раду недвосмислено прописује да инспектор мора да контролише све мере које се тичу безбедности и здравља на раду, укључујући и специјалне мере које се примењују у специфичним околностима“, наводи наш саговорник.
На питање шта се дешава са радом од куће, родитељима који не желе да оставе децу у вртићу из страха од инфекције, хроничним болесницима, инвалидима, Рељановић каже да начин рада зависи од договора са послодавцем.
То питање је и за време ванредног стања решено, бар у јавном сектору, препорукама Владе. Те препоруке нису биле обавезујуће за приватни сектор.
