„То штети здрављу, а енергетика то до сада није плаћала. Грађани Србије плаћају ту цену“, указао је он, пренело је Министарство рударства и енергетике.
Али, „сада се то мења због правног оквира Европске заједнице јер је 2013. усвојена директиву о великим ложиштима, да се додатним ценама оптерете штетне емисије термоелектрана“, казао је Копач.
Амбасадор Јапана у Србији Такахико Кацумата је рекао да је изградња постројења за одсумправање димних гасова у ТЕ „НИкола Тесла А“ први пројекат у области заштите животне средине, започет 2019. године, који се реализује у оквиру споразума влада две земље.
„Важно је да све термоелектране смање емисију сумпор-диоксида, због здравља људи и усклађивања са ЕУ стандардима. Сигуран сам да ће овакви зелени пројекти бити основа и за нашу даљу сарадњу“, рекао је Кацумата.
Министарка Зорана Михајловић, која је с Копачем посетила градилиште постројења за одсумпоравање димних гасова обреновачке термоелектране, рекла је да „пола милијарде евра улажемо заједно само у пројекте одсумпоравања“.
„Услов број један је да смо енергетски безбедни, да имамо довољно гаса, електричне енергије, али једнако важан услов је и заштита животне средине“, рекла је министарка.
„Верујем да ћемо до краја ове године имати национални план за климу и енергетику и да ћемо већ следеће године бити енергетски зеленији. Вредно ћемо радити на енергетској транзицији која је услов привредног развоја наше земље“, казала је она.
Директор ЕПС-а Милорад Грчић изјавио је да је то у Обреновцу један од најважнијих пројеката ЕПС и један у низу у циљу заштите животне средине и обезбедјивања дугорочности и дуговечности сваког инсталисаног производног капацитета.
„Третирају се блокови А3, А4, А5 и А6, а до сада је уложено око 500 милиона евра у овакве пројекте, а планови за наредни период су улагање од 1,2 милијарде евра“, навео је он.
Изградња постројења за одсумпоравање димних гасова у Термоелектрани „Никола Тесла Б“ у Обреновцу почела је у децембру прошле године. Прдвиђено је да у тај пројекат буде уложено 210 милиона евра.
Копач је претходно учесвовао на седници скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, на којој је представио годишњи извештај о напретку Србије у имплементацији прописа из области енергетике.
Он је навео да су цене електричне енергије у Србији за предузећа приближно као и у ЕУ, али да су за домаћинства далеко ниже и да би морале да се повећају, док би помоћ социјално угроженима била намења само онима којима је то најпотребније.
Он је рекао и да би Србија требало постепено да почне и са зарачунавањем цене на угљендиоксид у призводњи струје, али у почетку без плаћања и да ће ту иницијативу предати ЕПС-у.
Навео је да је прекршајни поступак против Србије због изостанка реформи у Србијагасу најстарији поступак у ЕЗ који се води још од 2013. године.
Као велики проблем он је навео субвенције на угаљ за које каже да нису дозвољене, а које су веће од субвенција за обновљиве изворе енергије.
Он је на седници Одбора, којој је присуствовала и потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекао да Србија није постигла обавезујући циљ да удео енергије из обновљивих извора у коначној потрошњи буде до 27 одсто и да је тренутно на нивоу од 21 одсто.
Он је, међутим, навео да ће нови закон о обновљивим изворима енергије, чије усвајање се ускоро очекује, отворити врата за нове инвестиције.
За животну средину највећи проблем су, прем ањехобим речима, емисије сумпордиоксида.
„Емисија сумпордиоксида у Србији је 2019. била шест пута већа него што су дозвољене по српским правила, још више ако се упореди са правилима ЕУ“, рекао је Копач.
Навео је да Србија усвојила Национални план смањења емисија и одлучила да затвори неке од термоелектрана, а да су проблем Костолац и „Никола Тесла“.
„То ће бити веома компликовано за српски електроенергетски систем. Надам се да ће Србија ту поштовати те рокове“, рекао је Копач.
