Закључно са 31. јануаром 2020, у 51 казненој установи у 48 чланица Савета Европе укључених у извештај било је 1,52 милиона затвореника, при чему их је највише било у Русији, више од пола милиона, а следи Турска са готово 300.000.
У Србији је крајем јануара 2020. било 11.077 затвореника у поређењу са 10.871 годину дана раније, показао је извештај Савета Европе за период 2019-31. јануар 2020.
Европа је, гледано према популацији, имала 103 затвореника на 100.000 становника а Србија 160, знатно више од европског просека, али на нивоу из претходног извештаја.
Највише затвореника на 100.000 становника забележено је у посматраној години у Турској – 357, а међу земљама са стопом изнад просечне за Европу су и Русија, Грузија, Литванија, Пољска, Црна Гора и Албанија.
Истовремено је најмање затвореника на 100.000 становика било на Исланду – 45, а међу земљама са стопом далеко испод европског просека су и Финска, Холандија, Норвешка, БиХ (Република Српска), Словенија.
У Србији на 100 места – 107 кажњеника
У годишњем Извештају Савета Европе о стању у европским затворима (СПАЦЕ) наводи се и да је у претходној деценији број затворених највише порастао у Турској, за 115 одсто, док је Грузија забележила највећи пад, од готово 55 одсто.
Наводи се и да је у затворима у Србији запослено 4.207 људи или један затворски службеник на 2,6 затвореника у односу на европски просек од 1,6 затвореника по службенику.
Извештај је показао и да је у Европи 2020. било 90 затвореника на 100 места у затворима, али 14 земаља има више затвореника од расположивих места, укључујући Србију са 107 кажњеника на 100 места.
У претходном извештају Србија је такође била међу земљама са претрпаним затворима са 105,5 затвореника на 100 места.
Србија, према извештају, има мали удео жена у затворској популацији, од непуних пет процената.
Седморо деце с мајкама у затворима
Први пут су за извештај прикупљени подаци о деци која живе са мајкама у затворима и почетком 2020. их је било 1.608 у 37 затвора.
У већини затвора деца остају са мајкама до треће године а у Србији је то до две године. Закључно са јануаром 2020, у затворима у Србији са мајкама је било седморо деце.
Извештај је показао и да у Србији просечан затвореник има 37,5 година према европском просеку од 36 година.
Подаци показују и да у просеку 15 одсто популације европских затвора чине странци а у Србији је тај удео знатно мањи, три процента.
Гледано према дужини затворске казне, најдуже су у просеку у Азербејџану (32,9 месеци), Португалу (30), Русији (29), док је у Србији просек шест месеци.
У српским затворима скоро четвртина осуђених због дроге, четвртина због крађе
Подаци показују да је у Србији 16,5 одсто затвореника служило казну мању од годину дана, 26,6 одсто од годину до три, 23 одсто од три до пет година, 19 одсто од пет до десет година.
У 2019. је, према истраживању, у европским казнионицама било 29.209 осуђених на доживотни затвор.
Затвореници су у европским затворима најчешће због дроге а на другом месту су крађе.
У затворима у Србији је 24,4 одсто осудјених због дроге, 25,4 одсто због крађе, 10,2 одсто због убиства.
Када је реч о морталитету у европским затворима, у просеку се бележи 27 смрти на 10.000 затвореника а стопа самоубиства је 5,2 на 10.000.
У Србији су у 2019. у казненим установама забележена 63 смртна случаја, укључујући пет самоубистава. То значи стопу морталитета од 56,9 на 10.000 затвореника, или два пута више од европског просека, док је стопа самуобиства од 4,5 на 10.000 испод просека.
Регистрована су и 24 бекства из затвора у Србији.
Наводи се и да су трошкови за затворе у Европи у посматраној години порасли за пет одсто, на 27 милијарди евра за 42 затворске администрације које су доставиле податке, при чему су у Србији били 101,67 милиона.
Просечни трошкови по затворенику на дневном нивоу били су 64,4 евра у Европи, а у Србији више него упола мањи – 26,3 евра.
