У школама више не учимо сопствену традицију, уништавамо језик, не знамо национални плес, али зато учимо колико Шпанија има оваца. Губимо идентитет. Сви су цркли да иду у Европу – прича за ТВ Новости популарна глумица.
У животу је играла само са четворицом мушкараца: са оцем, са сином, са Данком из аранђеловачке гимназије и с Радетом Марјановићем. На овом “списку” ће се, од 29. марта, наћи још једно име. Тог дана, Тања Бошковић ће изабрати партнера с којим ће се такмичити у “Плесу са звездама” на Првој ТВ. Дугогодишња фолклорашица пожелела је да јавно заплеше, јер одувек, и док улицом хода, она плеше.
– Плесати се може и на ритам своје љубави – каже популарна глумица. – Не умем тај осећај да преточим у речи, али знам да мој дар од Бога јесте и игра.
Када је размишљала коме ће, ако победи у серијалу, поклонити освојени новац, схватила је одмах – женама. Неким пониженим, угњетеним женама. Јер, припадницама нежнијег пола је, каже, најтеже.
– Наметнуто им је да зарађују, да граде каријеру, осећају се очајно ако нису мајке и супруге, ако некоме не служе… Њихово радно време траје 24 часа, а притом, суштински, не одлучују о својим животима. Оне су те које су напуштане. Јер, ово је мушки свет – каже Тања, размишљајући да је можда дошло време да се врати матријархат и да жене завладају.
У истом ритму стижемо и до приче о представи тиватског Центра за културу – “Пенелопијада”, у којој Тања игра и велико дивљење изражава чињеници да све улоге носе жене.
– Спектакуларан је покушај ревизије чувеног Хомеровог спева. Жене овде играју и мушкарце. Сјајно – каже глумица, похваљујући “мисију” Центра, који свако лето организује фестивал на отвореном, а у чијем ће се жирију ове године наћи и Тања.
Она обожава позориште. Без њега, да буде још прецизнија, не може. Каже да јој је театар, као начин да се преда уметничком делу, неопходан за живот.
– А политичари се, како знају и умеју, труде да га утуку. Очајна сам због тога. Они не схватају ни да се поплавом скраћеница и странцизама гуши богатство нашег језика. Запрепашћена сам да људи пристају на то да једно савршено писмо каква је ћирилица буде прогнано – каже глумица, која је љубав према језику понела из куће, од оца и мајке професора књижевности.
– У школама више не учимо сопствену традицију, уништавамо језик, не знамо национални плес, али зато учимо колико Шпанија има оваца. Губимо идентитет, додворавајући се ко зна коме.
Сви су цркли да иду у Европу. Ја сам у младости ту исту Европу обишла уздуж и попреко, као што су путовала и моја деца. Суштина јесте да видимо “бела света”, уочимо сличности и разлике, обогатимо дух. Али, ми данас само извозимо децу. Лиферујемо их да би стекла новац, с којим неће знати шта да раде – категорична је глумица, мајка Лане и Ђорђа.
Не брине она о себи, нити кука за својом младошћу. Страх ју је за нове генерације.
– Није мени за мене. Жао ми је младих. Мени је добро. Удобно ми је у мојој зрелости. Стекла сам веру у Бога, смирила се од хистерије, ослободила страха. Мене не занима ни ко је шеф државе ни шеф месне заједнице ни шеф продавнице. Имам свој свет. Постала сам недодирљива. Комотна сам у својим шездесетим, јер се живот ту не завршава, већ се чак започињу неки најдивнији послови – кажа Тања.
Док није отишла у пензију, због обавеза према свом најгласнијем таленту, није стизала да се посвети осталим даровима. Сада је, каже, ништа не спречава да цело лето молује зид од 20 метара на својој кући у Херцег Новом. То њену улицу чини другачијом, а њу веселијом.
– Не смета ми да средим туђе двориште или да оперем степениште у својој згради. Волим лепоту и чистоћу и служим им одувек. У мом животу више нема моје и твоје. Овај живот је мој. Све у њему. И стари олук који оцртам цветовима и лустер из 1929. године који вратим у живот. То никога не обавезује и није злобљиво, а мене испуњава – каже глумица.
У души има неприкосновену радост, али каже да јој је, због свега што је видела, јасно зашто постоји смрт. Сви срљају. Ка чему? – пита се. Шта их то тамо чека? – није јој јасно.
– Неке од нас, који у Бога верујемо, чека вечност. Али не знам ка чему то јуре они у скупим аутомобилима, осим да погину. Свима је јасно да је материјално потпуно пропадљиво, да не оставља суштински траг, а опет… Некада се говорило да ако желиш да будеш добар човек, мораш да узимаш од себе и дајеш другима. Сада децу учимо другачије. Погледајте само мајке које ћеркама купују груди, а да им никада ништа нису исплеле. Само је важно да се појаве у истој брендираној гардероби. А душе нигде – прича глумица, додајући да је истина на другој страни и да “Љубав гради, а знање надима”.
