Они су у новом извештају установили да се и Теленор придружио ВИП-у и Телекому Србија у пракси да се Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности не шаљу подаци о броју директних приступа задржаним подацима.
Наиме, Закон о електронским комуникацијама налаже оператерима и интернет провајдерима да податке о комуникацијама својих корисника чува годину дана након што се она обави. Ради се такозваним метаподацима који подразумевају ко, са ким, колико дуго и уз помоћ којих уређаја комуницира. Полиција и службе безбедности могу да приступе овим подацима на два начина – писаним захтевом који се упућује провајдеру и директно, преко посебних софтвера. Оба метода подразумевају одобрење суда.
Како каже за Данас Данило Кривокапић, директор SHARE фондације приступ метаподацима може да буде опаснији са становишта заштите људских права.
– Прислушкивање садржаја разговора подразумева огромне ресурсе. Преко приступа задржаним метаподацима врши се масовни надзор уз много мање ресурса. Притом, директан приступ подацима је много чешћи од метода који подразумева писани захтев. Наша истраживања су показала да се писани захтеви подносе у тренутку када са прикупљеним доказима треба изаћи пред суд, док се у фази истраге много чешће прибегава директном узимању података. Највећи проблем са тим је што код овог приступа, јавности не преостаје ништа друго него да верује на реч полицији и службама да податке узимају уз одобрење суда, каже Кривокапић.
Податке о броју директних приступа подацима до ове године достављао је искључиво Теленор. Судећи према извештају који су послали Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности за 2018. годину, и они су престали са том праксом.
Да се не ради о симболичном броју приступа види се из претходних извештаја. Теленор је у извештају за 2017. годину навео да је евидентирао близу 400.000 директних приступа својим базама података. Ако се узме у обзир Теленорова тржишна позиција дође се до цифре од око милион приступа годишње. Поређења ради, писаних захтева је прошле године било око хиљаду.
– Подаци о директним приступима се више не бележе. Извештаји оператера након овога престају да буду релевантни пошто не откривају стваран обим приступа. Јавност више нема увид у те податке, наводи Кривокапић.
Овај добровољан приступ подношењу података омогућен је захваљујући формулацији члана 130а Закона о електронским комуникацијама који налаже оператерима да евидентирају захтеве, без прецизирање о каквим захтевима је реч.
У извештају SHARE фондације се наводе и подаци за 2018. годину које је МУП послало Поверенику. У извештају стоји да је МУП је током 2018. године послао укупно 115.713 захтева за приступ, од чега је испуњено 115.698. „С обзиром на значајну разлику у броју захтева које је евидентирао МУП и оних које су пријавили оператори, отворено је питање тачности евиденција оператора, као и законитости начина на који МУП приступа задржаним подацима“, пише у извештајуSHARE фондације. Војнобезбедносна агенција је прошле године послала 4.654 захтева и сви су одобрени. Безбедносно-информативна агенција је своје захтеве слала искључиво правосудним органима од чега 29 судовима, а 1086 тужилаштвима.
Подаци оператера за 2018.
Теленор
Теленор, мобилни оператер који је важио за најтранспарентнији, ове године није објавио број директних приступа њиховим базама података. Таквих приступа је 2017. године било 381.758. Што се тиче писмених захтева, њих је прошле године Теленору било упућено 390 од чега је 330 уважено. Теленор је пропустио да наведе који државни органи су подносили захтеве, али је наведен правни основ захтева.
Вип
Према подацима које су доставили Поверенику, Вип је прошле године позитивно одговорио на свих 222 писаних захтева за приступ задржаним подацима. Године пре тога Вип је одбацио око 30 одсто захтева. За разлику од Теленора, они су навели државне органе који су захтеве подносили па се види да је више од 85 одсто захтева дошло из Управе криминалистичке полиције.
Телеком Србија
Како наводи SHARE фондација, најоскуднији извештај Поверенику послао је Телеком Србије, пошто исти „не пружа шири контекст и детаље, већ само податке о укупном и испуњеном броју примљених захтева“. Према извештају за претходну годину, ова компанија је примила 615 захтева док је 501 захтев испуњен.
В. Јеремић Данас
