Ваздух је данас у Београду, али и у Смедереву, Панчеву, Чачку, Нишу, Параћину и Обреновцу у „црвеној зони“ загађења, а Завод за јавно здравље Београд је издао препоруку да осетљиве групе преусмере обављање активности у затвореном простору док се не побољша квалитет ваздуха, а остатку популације саветује да праве чешће паузе у свим активностима у спољашњој средини.
Овакво стање понавља се годинама уз увек иста обећања надлежних да ће проблем бити решен, уз доношење стратегија и планова и без недвосмислених одговора на питање ко је крив за загађење и шта је учињено да се оно спречи. Надлежнима наруку иде ветар, али и крај грејне сезоне након којег ово питање привремено бива запостављено.
Поводом повећаног загађења ваздуха, гроначелник Београда Зоран Радојичић данас је рекао да град припрема десетогодишњу стратегију за решавање тог проблема „који не може да се реши преко ноћи“, као и да загађењу највише доприноси начин грејања у домаћинствима и саобраћај у центру града.
Градоначелник наводи да ће један од начина да се смањи загађење бити улагање у еколошки прихватљивија возила јавног превоза и изградња обилазнице, указујући да „саобраћај који иде из једног дела Европе у други, нигде не пролази кроз центар неког главног града као што је то у Србији“.
Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину, међутим, каже да, иако је нетачно рећи да саобраћај не доприноси загађењу, то није кључни загађивач у Београду.
Професор Физичког факултета Владимир Ђурђевић за Инсајдер истиче да уз индивидуална ложишта, у којима се за грејање користе некавалитетна горива, првенствено угаљ, укупном загађењу значајно доприносе топлане које у великом броју и даље користе мазут, који се скоро нигде више у свету не користи јер је врло нееколошко гориво.
„Период грејне сезоне је ризичан и за настајање секундарних ПМ честица. У хладном делу године механизам формирања секундарних ПМ честица је ефикаснији него што је годишњи просек, а то значи да наше термо-електране и индустријска постројења доприносе и честичном загађењу јер се један део гасова које емитују конвертује у ПМ честице“, напомиње Ђурђевић, истичући да се код нас то често занемарује.
Он наводи да је у Србији, не само у Београду, ваздух лошег кавалитета и да по томе једино можемо да се меримо са Босном и Херцеговином и Северном Македонијом.
„Постоји такозвани индикатор квалитета животне средине који ЕУ прати, а који се зове изложеност градског становништва загађењу ПМ2,5 честица. Тај број је просек колико свако од нас удише ПМ честица у току године. У Србији је тај број прошле године био 29,4 μг/м3, а у земљама Европе који имају лош квалитет ваздуха попут Хрватске, Мађарске и Чешке је 20. У земљама које имају добар квалитет ваздуха као што су Француска, Шпанија, Португал… те вредности се крећу између 10 и 15“, наводи професор.
Шта кажу планови за унапређење животне средине у Београду
У Скупштини града јуче су представљени Акциони план за Зелени град и Акциони план за одрживу климу и енергију, у којима се, према речима градоначелника, налазе конкретни пројекти који треба да се реализују у наредних 10 година, а ради се о инвестицији од 5,2 милијарде евра.
„Ови стратешки документи акценат стављају на то да транспорт у Београду, али и саобраћајнице које измештају саобраћај на рубове града, заузимају приоритетно место“, рекао је Радојичић.
Недавно је Београд представио и Нацрт плана квалитета ваздуха у агломерацији Београд који је до 30 јануара био дат на увид јавности који је припремио Градски завод за јавно здравље Београд.
И Поповић из РЕРИ-ја и професор Ђурђевић истичу да је овај документ неадекватан и да га не би требало усвојити, а да су мањкавости толико велике да би требало израдити нови план.
Ђурђевић објашњава да овај план није успео да испуни ни формалне аспекте који се од њега очекују.
„Емисије загађивача морају да буду представљене по јединицама тона у години колико чега је емитовано. Само за један мали број загађивача у Београду је изнета та врста података да знате колико је тај извор емитовао одређених загађујућих материја током године“, истиче он.
Поповић наводи да План неће допринети решавању проблема загађења, већ да ће га само оџати на постојећем нивоу.
„Међу највећим загађивачима у Београду су термо-електране, котларнице које користе мазут, индивидуална ложишта. То је нешто што може да се закључи на основу података које имамо, а то су извори на које овај План квалитета ваздуха не одговара“, додаје он.
Почетком године у Београду је због загађења ваздуха одржан и протест грађана, а да се у Србији тешко дише, није само проблем ове године. Након што је и прошле зиме дошло до вишедневних загађења ваздуха са повременим присуством ПМ честица и три пута већим од дозвољеног, реаговао је и председник Србије Александар Вучић, који је председницу Владе Ану Брнабић питао да ли је министар надлежан за животну средину жив.
У Влади Србије је потом одржан ванредни састанак на коме је формирана Радна група од 27 чланова за системско решавање питања заштите ваздуха, која је као решење проблема најавила, између осталих, мере субвенционисања куповине електричних и хибридних аутомобила и аутобуса.
Новинари Инсајдера још чекају одговоре на питања која су упутили Влади и Министарству животне средине да ли је то тело дало одређене препоруке за системско решење питања заштите ваздуха и које.
Професор Ђурђевић за Инсајдер каже да је та радна група вероватно расформирана пошто је у међувремену формирана нова Влада.
„Било би у реду да неко ко је председавао тим телом изађе и каже шта су били закључци тад, шта је урађено од тих препоручених мера и да нам каже колико су те мере допринеле да се ствар поправи“, навео је он.
Ситуација са загађењем се понавља из године у годину, а о каквом се проблем ради илуструје податак СЗО да у Србији само од прекомерне концентрације ПМ 2.5 честица годишње превремено умре око 3.600 људи, а више од половине тог броја су прерано умрли становници Београда. Досад је током епидемије коронавируса која траје скоро годину дана од последица епидемије званично преминуло око 4.400 особа.
