Пацијенти код којих се сумња на дијагнозу рака, чекају у болницама на ултразвук и мамографију и до 10 месеци, јер у домовима здравља нема едукованог особља или им је медицинска опрема углавном у квару. Оболеле са упутима лекари опште праксе из целе Србије шаљу најчешће у Институт за онкологију и радиологију у Београду, где се, услед неподношљивих гужви, чак и у чекаоници тражи место више.
Дијагностика, која у Србији, због дефицита обучених кадрова и медицинске апаратуре, шетања од шалтера до шалтера, често траје месецима, доводи до компликација и напретка најтежих болести. Систем, међутим, проблем недостатка особља и организације лечења, годинама „гура под тепих“, док број пацијената са канцером незаустављиво расте.
„Због промене на дојци, у дому здравља, који није у Београду, добила сам упут за Институт за онкологију. Тамо сам ишла на хемиотерапије и морам да похвалим особље које је предивно и увек љубазно, упркос количини посла који раде сваки дан. Индикована ми је операција, али одређене промене ултразвук није видео, па ми је докторка на Институту, 6. децембра рекла да морам на контрастну мамографију, на коју сам примљена месец дана касније. Моје чекање од месец дана, међутм, није ништа спрам онога колико се нека дијагностика чека јер су огромне гужве“, прича за Нова.рс М. Ј., пацијенткиња која је замолила да остане анонимна због лечења које је у току.
Редови за дијагностику рака дојке у овој установи су непрегледни, а готово је немогуће постићи толико посла, кажу лекари.
„Шокирала сам се када сам у чекаоници чула да је пацијенткиња на шалтеру добила термин за ултразвук дојке тек у октобру, јер пре тога нема ништа слободно. Другој је заказана мамографија за 30. јун. Међутим, лекари и сестре су свесни свега, па раде изван протокола, убацују људе и преко реда кад могу, како не би чекали, али једноставно толико је људи са упутима да је то немогуће распоредити“, прича она.
Најдуже се чека на дијагностику за рак дојке
„Колегиница је имала рак дојке, а сад долази на разне контроле у Институт. Недавно су јој установили промену на јетри, па су јој заказали ултразвук за март, што је далеко боље у односу на оне који чекају снимање за дојку и дуже од шест месеци. Тиме је јасно да је одељење за рак дојке преоптерећено. Здравствени систем је тотално пропао, а трпе и лекари и пацијенти“, каже ова пацијенткиња.
Од лекара са Института сазнајемо да је највећи проблем у домовима здравља који, или не знају да раде свој посао или су онемогућени да га обављају због кварова на опреми, па пребацују све пацијенте на болницу.
“Пуни су нам сви термини за дијагностику месецима унапред. Уместо да радимо операције, зрачења, хемиотерапије, ми се бавимо ултразвуком и мамографијом за пацијенте за које се сумња на промену. Ту врсту ултразвучне и мамографске дијагностике морају да раде у примарним здравственим установама, али не раде!“, каже за Нова.рс лекар, онколог из ове установе, чије је име познато редакцији.
Чак и из појединих централних домова здравља у Београду, кажу они, стижу им пацијенти са упутима за УЗ и мамограф, који нису урађени.
„Онда ти људи код нас добију термин за неколико месеци јер ми морамо пре њих да радимо хитне случајеве, код којих је питање живота и смрти и код којих је урађена дијагностика и јасно се зна шта је у питању“, објашњава лекар из ове болнице.
Два дефицита домова здравља: обучени кадар и непостојећа опрема
„Лекари из домова здравља индикују много снимања за Институт и шаљу нам свакодневно њихове пацијенте, који овде онда дуго чекају, док они на примару не раде ништа. Сваки дом здравља у држави би морао да има ултразвук и мамограф, као и кадрове обучене да раде са овом опремом“, наглашава онколог.
Иначе, особље Института за онкологију и радиологију Србије, ради „као на траци“. У овој болници кроз терапију зрачења дневно прође више од 420 пацијената, а преко 250 људи добије хемиотерапију. Због скока оболелих од рака дојке, конзилијуми за ову болест су дуплирани, као и термини за операције.
„Све то није довољно јер нам и даље из целе земље шаљу пацијенте на прегледе, снимања, док онколошке клинике широм Србије раде упола мање. Сви хоће у Београд, а овде просто нема толико места. Не можемо да постигнемо тај број људи, колико год се трудили, а дајемо све од себе свакога дана!“, каже наш саговорник.
Подсетимо, министар здравља Златибор Лончар, од како је по трећи пут сео у столицу првог човека српског здравства, обновио је „политику превентивних прегледа“, на којој и гради своју кампању. Међутим, стање на терену говори да је превентивне прегледе немогуће урадити и за најтеже болести попут рака дојке, јер немамо ни близу довољно обучених кадрова, посебно у унутрашњости, нити исправних медицинских апарата у домовима здравља. Сав посао пада на Институт за онкологију и радиологију у Београду, а последице су месеци чекања на снимања и премор здравствених радника, којима нико не помаже.
Подсећамо и да се према последњем извештају Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут„, у Србији годишње региструје око 4.480 новооболелих жена од рака дојке, а од ове врсте канцера умре око 1.700 њих сваке године.
Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.
Иначе, жене у Србији се, према проценама Глобалне иницијативе за рак дојке Светске здравствене организације (WХО Глобал Бреаст Цанцер Инитиативе), налазе у средњем ризику од оболевања, али у високом ризику од умирања од ове малигне болести.
Foto:Nova.rs; shutterstock
Ана Марковић Нова
