У Србији годинама функционишу затворене Телеграм групе у којима се без пристанка деле интимне фотографије и снимци жена, често уз личне податке и сексуалне коментаре.
Како објашњава, учлањење у такве групе је тривијално једноставно — линкови се деле на ТикТоку и другим друштвеним мрежама, а приступ не захтева никакво одобрење, посебне вештине ни идентификацију.
„Обично се дели линк ка једној групи, из које админи шаљу поруке са линковима ка десетинама других група. Није чак ни потребно одобрење за приступ. Једним кликом постајете члан, можете писати, слати слике и гледати сав претходни садржај“, истиче.
Иако се у јавности овакво понашање често описује као „осветничка порнографија“, из организације Оснажене указују на проблематичност тог термина.
„Сам појам осветничка порнографија проблематичан је из више разлога. Реч ‘осветничка’ алудира на то да је жртва имала одређено понашање, односно да је предузела неку радњу на основу које је починилац реаговао. На тај начин се то представља као оправдана реакција, а не као нешто што је за осуду“, објашњава Томашевић.
Она додаје и да израз порнографија пребацује фокус са починиоца на жртву, сугеришући да је у питању садржај који је у старту био намењен јавности, што у већини случајева није тачно.
Зато предлажу коришћење израза неовлашћено дељење интимног садржаја, који обухвата и контекст повлачења пристанка.
„Кључно је то што не постоји сагласност особе која је снимана — чак и ако је она постојала у тренутку снимања или дељења, уколико је у неком тренутку повучена, особа која и даље дели тај садржај више нема право да то чини“, каже она.
Поред експлицитних садржаја, у Телеграм групама често се објављују и бројеви телефона, адресе, називи фирми у којима жене раде. Последице по жртве су драстичне — промене адресе, губитак посла, константно узнемиравање.
„Сусреле смо се са случајевима у којима су девојке морале да промене адресу становања или чак посао, јер су им мушкарци долазили на радно место и слали поруке са сексуалним понудама“, наводи Томашевић.
Током троипомесечне инфилтрације у ове групе, чланице Оснажених идентификовале су обрасце понашања. Починиоци су у 99 одсто случајева мушкарци, различитих година и социјалних профила — укључујући и породичне људе.
„Дешавале су се и уцене, попут оне из прве исповести коју смо добиле, али у многим случајевима није било освете. Често се то радило из чисте забаве. Циљ је увек исти — додатно омаловажити и нарушити интегритет и достојанство жртве.“
Забрињава и чињеница да су многи садржаји из ових група обухватали и снимке малолетница.
Све доказе и снимке Оснажене су предале Тужилаштву за високотехнолошки криминал у јуну 2024.
„До данас нисмо добиле никакву повратну информацију. Неколико месеци касније послале смо додатно питање да ли је предмет покренут. Добиле смо одговор да није. Након што смо ступиле у контакт са њима њихов главни изговор за то што не могу да реагују и покрену било какву истрагу или поступак, да немају довољно капацитета,“ каже Томашевић.
Иако су 2021. приведени поједини администратори, до данас ниједан случај није добио правоснажни судски епилог.
У међувремену, организација пружа психолошку и правну подршку женама жртвама, али мало њих се одлучује да покрене кривични поступак.
„Разумем зашто жене не желе да пријаве случајеве. Прво, у Србији не постоји адекватан законски оквир. Поступци се воде приватном тужбом, што подразумева високе трошкове: адвоката, судске таксе, као и дуготрајност процеса — који често траје годинама, а исход је неизвестан“, наводи она.
Телеграм је, према њеним речима, изабран управо због нивоа анонимности који пружа — сакривање идентитета, ИП адресе, па чак и броја телефона.
„То су ‘предности’ које у овом контексту постају опасности — и олакшавају извршење ових кривичних дела“, закључује Томашевић.
Организација Оснажене зато тражи измену Кривичног законика и увођење новог, посебног кривичног дела — неовлашћеног дељења интимног садржаја. До тада, борба против Телеграм група остаје у домену грађанског активизма и самопомоћ.
foto: Shutterstock/Natee Meepian
Жељко Бошњаковић Данас
