Толико је загађено код нас да су и Британци згађени: „Горе него у Пекингу. У центру града мирис угља и роштиља“

Студија о квалитету ваздуха наводи да су нивои загађења на Балкану често виши него у Пекингу, и да је неретко највиша на свету.

Када помислимо на најзагађеније градове на свету, обично нам на памет падају Делхи или Пекинг, али нови подаци откривају озбиљне проблеме са загађењем ваздуха у самом срцу Европе.

Професор Андре Прево, са Института Паул Шерер (ПСИ) у Швајцарској, објаснио је: „Зими је загађење честицама на Балкану највише у Европи. Нивои честичног загађења често су виши него у Пекингу, а неких дана спадају међу највише у свету. Концентрације сумпор-диоксида зими могу бити и више од 30 пута веће од онога што је уобичајено у западној Европи.“

Процењује се да око 3.300 људи годишње прерано умре због изложености честичном загађењу у Босни и Херцеговини, пише британски „Гуардиан„.

Загађење у Сарајеву

Загађење ваздуха у једном граду тешко је сагледати мерењима на само једној локацији. Због тога је тим Института ПСИ у посебно прилагођени комби уградио најсавременије сензоре за мерење загађења ваздуха, са усисним цевима на крову, и током зиме обилазио Сарајево кружним рутама. Сваки круг трајао је око 90 минута, а тим је дневно прелазио и до шест таквих рута.

Мајкл Бауер из ПСИ-ја рекао је: „Један од најтежих делова студије био је проводити толико времена у саобраћају, возећи се уским улицама узбрдо и низбрдо. Неких вечери западни делови града били су видљиво прекривени смогом. У стамбеним насељима јасно су се осећали мириси дима од дрвета и угља, као и мириси роштиља, посебно ћевапа, у центру града.“

Иако је тим анализирао само део мешавине честичног загађења, и ти нивои су премашивали дневне смернице Светске здравствене организације чак 66 одсто времена, а често су били и више од осам пута изнад дозвољених вредности.

Најзагађенија подручја била су стамбена насеља у којима загађење ваздуха доминантно потиче од кућног грејања, укључујући сагоревање дрвета, угља и отпада, уз високе концентрације канцерогених полицикличних ароматичних угљоводоника.

Студија Програма Уједињених нација за развој из 2023. године препоручила је унапређење термоизолације у домаћинствима, увођење централног грејања и топлотних пумпи, као и контролу пећи и информисање јавности. Идентификовано је девет приоритетних зона у граду у којима су потребне хитне мере.

Бауер је додао: „Наши резултати потврђују та приоритетна подручја. Постојећи планови да се употреба чврстих горива за грејање у тим зонама смањи за 90 одсто до 2033. године очајнички су потребни. Чак и након тога, други извори загађења и даље ће имати значајан утицај и не смеју се занемарити.“

Проблеме додатно погоршава и застарео возни парк. Просечна старост возила у Сарајеву износи 19 година, а 10 одсто возила произведено је пре увођења савремених европских стандарда издувних гасова. У Великој Британији је просечна старост аутомобила 2024. године била 10 година, док су комбији и камиони у просеку стари између осам и девет година.

У центру Сарајева значајан део честичног загађења потиче из ресторана. Бауер је рекао: „Кување доприноси незанемарљивом делу загађења ваздуха у центру града, углавном зато што кућно грејање овде нема толику улогу.“

Прево је додао: „Мирис роштиља у центру града био је невероватан. Неких дана осећај је био као да сте у северној Индији. Готово да можете да га осетите у устима.“

Загађење у Србији

Квалитет ваздуха у Србији представља значајан еколошки и здравствени проблем, са вишеструким изворима загађења и честим прекорачењима безбедних нивоа честица у ваздуху (ПМ2.5 и ПМ10) према смерницама Светске здравствене организације. Према анализама међународних и домаћих мерних података, просечне годишње концентрације ПМ2.5 честица у Србији знатно премашују препоручене границе, а цела популација живи у областима са концентрацијама изнад безбедних нивоа.

Према подацима реал-тиме мерења и независних мониторинг система, током јануара 2026. године међу најзагађенијим местима у Србији по просечним вредностима ПМ2.5 честица биле су следеће локације: Зајечар, Лесковац, Ариље и Неготин, са врло високим индексима квалитета ваздуха означеним као „екстремно загађено“.

Такође, релативно новији извештаји о квалитету ваздуха показују да у периодима са неповољним метеоролошким условима (нарочито током зиме уз температурне инверзије) ваздух у градовима попут Тутина, Лесковца, Новог Пазара, Врања и Крушевца достиже веома високе нивое загађења, што утиче на готово половину становништва Србије.

Претходна годишња рангирања указују да су током 2023. најзагађенији градови према укупном броју дана са прекорачењима ПМ10 честица били Поповац и Нови Пазар, а високе стопе прекорачења забележене су и у Ваљеву, Ужицу, Смедереву, Нишу и Крагујевцу, наводи „СербианМонитор“

Дневна мерења квалита ваздуха такође идентификују „веома загађене“ или „изузетно загађене“ категорије у градовима као што су Ужице, Нови Пазар, Лазаревац, Ниш, Шабац и Лозница, док су и делови Београда, Обреновца и Сремске Митровице често означени као загађени.

Главни извори загађења ваздуха у Србији укључују сагоревање фосилних горива у енергетском сектору (термоелектране и индустријска постројења), индивидуална ложишта са ложењем угља и дрва, саобраћај (посебно возила без модерних филтера) и индустријске емисије из постројења у урбаним и приградским подручјима, пише „Статеофглобалаир“

Ове чињенице указују да је проблем загађења ваздуха у Србији структурног карактера, захтева континуирани мониторинг и интегрисане политике за смањење емисија и заштиту јавног здравља.

Zagađenje vazduha Foto: BETAPHOTO/Milan Timotic

Милорад Миловановић    Нова

Аутор:

Други Пишу

Преносимо из других медија

See author's posts