Око 30 одсто становништва Србије је гојазно, а посебно забрињава све већи проценат гојазне деце, упозорио је данас државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек.
На конференцији „Епидемија гојазности у постковид ери”, коју су организовали Центар за гојазност Структура и „Јуропиен комуникејш центар”, Ђерлек је истакао да посебно забрињава што ће се тај број у наредних 10 година удвостручити, док ће планета 2030. имати око 1,2 милијарде гојазних људи.
„Посебно нас забрињава да су нам деца, због лоших навика, лоше хране и мале физичке активности у великом проблему и да 80 одсто те деце задржи гојазност у старијем добу што може да буде врло опасно, с обзиром да врло рано добијају дијабетис од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне проблеме које су водећи узрок смртности”, упозорава Ђерлек.
Он наводи да су основни узроци гојазности лоше навике у исхрани и смањено кретање, а да се током пандемије ковида видело да гојазне особе имају много коморбидитета, и да је гојазност, сем тога, озбиљан фактор ризика и када су у питању кардиоваскуларне болести, цереброваскуларне и дијабетис.
Ђерлек истиче да то није само здравствени проблем, већ опште друштвени проблем који се мора решавати системски.
„Имамо лоше навике у исхрани и мањак физичке активности, и те две ствари драстично утичу на повећање броја гојазних. Ковид нас упозорава да се према тој болести морамо опходити још агресивније како би смањили прогресију за почетак, а затим и зауставили”, поручује Ђерлек.
Он каже да је један од начина борбе против гојазности контролисана исхрана, али наша деца немају навику да је се придржавају.
„Прво што треба да научимо нашу децу јесте да једу више воћа и поврћа и да се окану ресторана брзе хране и повећају физичку активност, пошто су телефони, рачунари и друге савремене технологије утицале да деца све више времена проводе у затвореном. Имамо све већи број деце који имају срчане проблеме”, каже државни секретар.
Он је рекао да се нада да ће ускоро бити направљена озбиљна стратегија за борбу против гојазности која ће бити у највећој мери посвећена контролисаној исхрани и повећаној физичкој активности.
Ђерлек упозорава да нису сви гојазни због лоших навика у исхрани и смањеног кретања, те да 40 одсто гојазних су то из генетских разлога, хормонског дизбаланса или других проблема и да такве људе морамо подржавати, а да је стигма према гојазнима једна од највећих.
„Та стигма је тако далеко отишла да се сматра да је тренутно на трећем месту после расизма и сексизма”, упозорава Ђерлек.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милан Пашић изјавио је да његово министарство заинтересовано за интерсекторски приступ гојазности, који је према његовим речима, једини исправан.
Како је рекао, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, кроз свеобухватне реформе образовања, обухватило је здраве стилове живота као један од општих циљева.
„Покушавамо да ученицима, првенствено оним најмлађима предшколског узраста, затим и основцима и средњошколцима понудимо различите садржаје који се тичу здравог стила живота. Ту пре свега мислим на физичку активност и едукацију о правилној исхрани и све оно што је неопходно да ученици касније када постану одрасли то примене да би били здрави”, истакао је Пашић.
Директорка КБЦ „Бежанијска коса” Марија Здравковић рекла је да се очекује алармантно повећање гојазности, посебно у категоријама код деце, преадолесцената и адолесцената.
„У порасту су и коронарна болест и срчана слабост, то су тешка обољења, где је почетак врло безазлен, а почиње са повишеном телесном тежином, лошим животним навикама, хипертензијом, повећаним уношењем концентрисаних шећера, масти, сланог, односно брзе хране која је изузетно штетна за организам”, навела је Здравковић, пренео је Танјуг.
Она је поручила да су бројна истраживања европских удружења кардиолога утврдила да је, иако постоји велики број лекова који регулише ове проблеме, један од главних проблема што пацијент неретко самостално напушта узимање лекова без консултације са својим лекаром и што не жели да се одрекне лоших навика.
„Управо, кључ успеха и излечења код сваке болести је променити лоше навике које су довеле до тога. Морамо помоћи младим генерацијама да добију праву информацију у правом тренутку, а прави тренутак је основна школа и одатле морамо кренути са едукацијом, шта је добро, а шта није за здравље наше деце”, истакла је Здравковић.
Психијатар Јелена Поповић каже да прекомерна гојазност не представља само визуелно- естетски проблем, већ озбиљни здравствени проблем и проблем психолошке и психичке природе.
„Проблем гојазности почиње рано у детињству и то је дуготрајан процес у коме ми радимо на последицама тога што се тиче психолошког, али је важно у само лечење уврстити и све друге дисциплине”, наводи Поповић.
Она објашњава да се личност креира кроз вербалне и невербалне поруке наших родитеља, мада истиче да сама генетска предиспозиција гојазности није претерано доказана.
„Сама психотерапија служи да се та психодинамика открије да се човеку врати свест и моћ и свест да он може нешто да промени, а не да је он случајно гојазан и да не зна зашто конзумира претеране количине хране”, поручује Поповић.
