Инфлација, слаба куповна моћ и општа немаштина условила је све већи број крађа у прехрамбеним продавницама. А краде се све, од паштета, преко сухомеснатих производа до кућне хемије. Људи користе сваку ситуацију, посебно непажњу трговаца. У случају откривања крађе, продавци треба да захтевају од починиоца да врати робу, а уколико то не жели да учини, треба да зову полицију.
Овакве ствари се дефинишу као ситне крађе, и ту спада свака крађа у вредности до 5.000 динара. Међутим у пракси, многи продавци покушавају вербално да утичу на преступнике, док веома мали проценат покреће тужбу. Ситна крађа се гони по приватној тужби, а све што је више од 5.000 динара сматра се другим кривичном делом – крађом, где је прописана новчана или затворска казна до три године. Зато се и краде до висине тог износа.
А крађе се дешавају сваки дан. У једној од продавница једног од највећих трговинских ланаца у земљи у Булевару деспота Стефана, у центру Београда, пред крај радног времена пре неколико дана се десила крађа, када је починилац пред крај радног времена ушао у маркет, пришао каси, узео бокс познатог бренда цигарета, и потрчао ка вратима. Врата су се се аутоматски отворила и он је нестао, трчећи у смеру ка Луци Београд.
Они који су се затекли ту, малобројни купци и запослени у продавници нису стигли ни да реагују, а камоли да потрче за крадљивцем. Разменили су погледе, а шефица објекта која је пристигла на касу гласно је опсовала и објаснила шокираним купцима да ће штету запослени морају да надокнаде.
Зато смо покушали да сазнамо шта се највише краде, како се продавци боре против крађа, као и како се судски завршавају овакви случајеви. Нажалост, из већине највећих трговинских ланаца који послују у нашој земљи нису хтели да званично одговоре на наша питања. Најчешћи одговор које смо добили од ових компанија је да такве и сличне врсте података не деле јавно, „у циљу заштите и поштовања свих потрошача и партнера и фер односа“.
На удару артикли који су лаки и брзи за даљу продају
„Када је реч о производима који се најчешће отуђују, на првом месту то су артикли који су лаки и брзи за даљу продају, а ту предњаче производи из категорије неге и козметике, као и скупља пића. Системи заштите од отуђивања у објектима су вишеструки, од видео надзора, зујалица, па до професионалног обезбеђења и све савременијих метода заштите које Универеxпорт свакако прати и у складу са трендовима имплементира“, одговорено је из „Универеxпорта“.
Из другог трговачког ланца, који важи за један од најраспрострањенијих у нашој земљи, незванично нам је речено да је списак најкраденијих производа веома сличан.
„Међу артиклима који се најчешће отуђују су туњевина у конзервама, чоколаде, алкохол, кафа, козметика, односно препарати за личну хигијену и маслиново уље. Како бисмо спречили отуђења артикала примењујемо различите системе заштите, међу којима су физичко обезбеђење, електронска заштита појединих производа путем зујалица, прстенова и осталих средстава електронске заштите, а по потреби користимо и видео-надзор. Наша компанија сарађује са надлежним органима“, саопштено је за Н1 незванично из ове корпорације.
Са власницима „малих“ или „локалних“ радњи је другачије, они слободније причају о овој теми и потврђују да лопови краду чега год да се дохвате.
„Прешли из продавница у велике маркете, лакше је за крађу“
Светомир Јовановић, власник три прехрамбене продавнице „Про Траде“ у Панчеву, указује да је број крађа у малим продавницама смањен, и да су се они који краду „прешалтовали“ на тржне центре и супермаркете са великим квадратурама, јер им је много лакше.
„Ми држимо објекте до 50 квадрата, и имамо таквих проблема, али не као раније. Објекте смо покрили камерама и ставили мониторе на касу. Углавном су то ‘ситне крађе’, паштета и сличних производа. Краду шта им је при руци. Зато смо условили неки распоред артикала по радњи због тих крађа. Нама су зато конзерве и алкохолна пића високо, да би им било што теже да их дохвате а да их неко не примети. Скупе ствари не могу лако да се дохвате. Тако смо се довијали“, каже Јовановић.
Према његовим речима, има више типова лопова. Обично су то непознате особе, неретко иду у паровима, и док један одвраћа пажњу запосленима, други „оперишу“, али има и оних који се самостално баве овим.
„Ту зависи и од искуства како ће да се реагује. Искусни продавци знају да у тим сиутацијама је најбоље применити дозу безобразлука, јер се финим неће ништа постићи“, открива саговорник Н1.
Каже да се у његовим продавницама највише краде кафа, туњевина и алкохол, због лаке препродаје.
Објашњава и зашто се малим продавницама не исплати стављање „зујалица“ на производе.
„То не може да се изведе у продавницама са малом квадратуром. Ми имамо мале објекте, а оне захтевају већи простор. Раде на својим фреквенцијама, и хватају људе који су у радњи још увек, па нема смисла њихово стављање. Напомињем да само стављање тих пластичних бар кодова, које се лепе, подиже цену производа“, наводи Јовановић.
Коментарише и шта радити када лопове ухвате продавци на делу.
„Морате да их испрепадате, да изваде то што су украли и запретимо им да више не долазе. Има и случајева оних који су агресивни и безобразни и не желе да врате украдену робу. Е сад, проблем је што је недефинисано оно како смемо да се понашамо, да ли смемо да их задржимо и закључамо док не дође патрола полиције. Зато смо у сивој зони“, образлаже Јовановић.
Он је открио и да постоје сезона за лопове, која креће од новембра, и траје до марта. Прецизира да је то због тога што лопови могу да носе јакне и остале ствари у које лако могу да сакрију украдене артикле.
„Најгори су јесењи и зимски период. Почиње од новембра, завршава се негде у марту. То је у вези са одећом, где они све сакривају. Слично је и са тежим кривичним делима, пљачкама. На сву срећу, све их је мање“, истиче Јовановић.
„Краду млади и стари, нема ефикасне заштите“
Према речима власника продавнице на Звездари Зорана Недељковића, због слабе куповне моћи грађана на мети оних који краду је велики број производа, а главни проблем је што је број оних који краду све већи.
„Бавим се овим послом скоро 30 година и важи вечно правило да ће лопова увек бити. Мада, не памтим да је била оваква ситуација. Пошто радим све послове, па и поједине смене на каси, могу да кажем да сте у прошлости крадљивце могли лакше да уочите. Чак и да се деси да украду нешто, лако је установити ко би то могао да буде, па би друга крађа од истог лопова била тешко изведива, пратио бих га од уласка у радњу до изласка из ње. Данас је другачије, краду сви, односно не постоји никаква подела нити било шта што би указивало на то чинме се баве људи. Краду, млади, људи у зрелим годинама, пензионери… Краду и они који су добро одевени, као и они који дођу са појединим поцепаним деловима гардеробе“, каже Зоран.
Предочава да уколико се власници продавница сами не заштите, од институција не могу да добију никакву заштиту.
„За крађе до 5.000 динара се не гоне кривично, и то лопови итекако користе. Уколико ја не спречим крађу, или избацим лопова из радње, тешко да ће било ко да уради. Они то знају, па постају све безобзирнији. Знају да их полиција неће јурити, и покушаће кад год могу или макон што ‘типују’ неку продавницу. Радио сам свашта, али ефикасна заштите против лопова не постоји“, каже он.
На питање шта се највише краде, одговара: „Заиста је велики број производа који је мета лопова. Алкохол и парфеми су на првом месту, јер најлакше могу да их препродају и да зараде тако. Следе хемијски производи познатих брендова као и конзерве туњевине. Краду се и бријачи, кафа, чоколаде и остала средства за одржавање хигијене“, истакао је Зоран.
„Лидл“: Не располажемо подацима о броју извршених крађа
Из компаније „Лидл“ нам је саопштено да не располажу подацима о броју крађа и напомињу да је дошло до увећања броја спречених крађа у продавницама овог бренда током 2023. године у односу на 2022. годину.
„Осим високог нивоа опште безбедности чему доприноси видео надзор, као и коришћења врата која на улазу у продавницу спречавају излазак кроз иста, за обезбеђивање самог производа користе се и додатна сигурносна обезбеђења. Осим спречавања крађе, циљ ових мера је и очување производа у изворном стању како бисмо осигурали адекватну понуду потрошачима. На пример, у сегменту непрехране, средства заштите служе како бисмо спречили вађење делова производа и обезбедили да потрошачи који купују производ имају све припадајуће делове. Додатно, у току претходне године Лидл је почео и са применом заштите алкохолних пића, чиме је значајно смањен инвентурни губитак по основу крађе ових артикала“, саопштили су нам из „Лидла“.
Foto Nova.rs, FoNet/Ana Paunković
Иван Митковски Н1
