Свих 100.000 пријава за ваучере које држава додељује за одмор у Србији, у понедељак је попуњено за само два сата, па су многи грађани остали без ваучера. Интересовање грађана је било огромно а понуда није задовољила потребе потражње.
Само пар дана након што су све пријаве попуњене, на друштвеним мрежама и појединим Фејсбук групама појавили су се огласи у којима грађани на продају нуде туристичке ваучере.
Ваучери нису расподељени, већ су само примљени захтеви за доделу ваучера, и упркос томе неки грађани их већ нуде на продају, пише Данас.
У једној конкретној објави на Фејсбук групи „ПАНЧЕВЦИ“, једна чланица, која је изабрала опцију да остане анонимна, на продају је понудила своја три ваучера по цени од три хиљаде динара по ваучеру.
Три хиљаде динара за ваучер од 10.000, свакако звучи као примамљива понуда, али питање је да ли ћете моћи да их искористите, јер оваква врста трговине није легална, иако је свеприсутна.
Директор пословног удружења хотелско угоститељске привреде Србије ХОРЕС Георги Генов каже за Данас да овакав оглас може бити само превара.
„Легитимни ваучери могу бити само они који се узимају у пошти, искључиво са личном картом. Са њима се долази код угоститеља, и он је дужан да пријави најмање пет дана боравка“, објашњава Генов.
Препродаја ваучера је, како каже, једино могућа у дослуху са угоститељем, где би он у том случају морао да пријави госте који су легитимно узели ваучере на личну карту, иако је угостио сасвим друге људе.
„Да би услугу коју је пружио могао да наплати од министарства, он боравак гостију са ваучерима мора да пријави и те информације се уносе у централни информациони систем министарства. Угоститељ може да покуша да пријави дупло, али то је превише компликовано, тако да је та продаја ваучера вероватно превара“, прича Генов.
Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже да је покушај продаје туристичких ваучера на интернету доказ да се у Србији корупција генерише на најситнијем нивоу.
„Државни органи би требало да обезбеде механизам који би осигурао да не може ни на који начин да се тргује ваучерима. То је нешто што је требало да се уради још у претходној фази, очекујући да постоји економски интерес да се на одређен начин злоупотребе ваучери“, каже Богосављевић.
Каже да су управо потрошачи ти који обезбеђују средства за њих и да због тога заслужују максималну заштиту.
„Постоје врло једноставна решења којима би се то у старту онемогућило. Ако већ хоће да се избегне злоупотреба, надлежни државни органи су морали да се огласе и да кажу које ће мере предузети“, сматра Богосављевић.
Он додаје да као земља нисмо спремни да уђемо у сузбијање корупције која се системски генерише.
Правник Јовица Тодоровић каже да се у свим обавештењима која се могу наћи о овој акцији државе истиче да ваучери гласе на име корисника, као и да њих могу добити само особе које испуњавају прописане услове, те да су дужни да их искористе лично.
Како је раније објављено право на ваучере имају пензионери, незапослени, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, војни инвалиди, носиоци пољопривредног газдинства, студенти, лица старија од 65 година која не остварују право на пензију, као и запослени са примањима до лимита који је повећан на максималних 80.000 динара месечно.
„Нема никакве сумње да је препродаја ваучера нелегална, и да је то опште познато. Са правним санкцијама се могу суочити не само корисници који су добили ваучере па их уступили другоме са или без новчане накнаде, него и они који их користе, али и угоститељи који буду омогућили нелегално коришћење ваучера од стране особа на чије име не гласе“, каже Тодоровић.
Наглашава да је неосновано добијање и коришћење кредита, субвенције и друге погодности прописано као кривично дело за које је прописана новчана казна и казна затвора.
„Такође, коришћењем ваучера који је издат на туђе име за онога ко га искористи настаје и грађанско-правна обавеза враћања стеченог без основа“, објашњава Тодоровић.
Додаје да појава огласа на друштвеним мрежама говори о мери моралног посрнућа читавог друштва.
„Увек када помислимо да смо дотакли дно бешчашћа, деси се нешто што нас увери да може још горе“, закључује наш саговорник.
Из Туристичке инспекције кажу за Данас да прописи не уређују проблем нелегалне продаје ваучера.
„Туристички инспектори нису надлежни за поступање у оваквим случајевима, али уколико у поступку надзора утврде да је дошло до било какве врсте злоупотребе или да постоји сумња да је до злоупотребе дошло, а за чије санкционисање нису надлежни, о томе се обавештавају надлежни органи“, наводе из инспекције.
Напомињу да би у случају продаје ваучера незаконито поступили и грађани који продају и они који купују ваучере, као и угоститељ који би омогућио боравак.
На питање да ли ће вршити инспекцију угоститељских објеката у којима грађани могу да искористе ваучере добијене од државе одговарају:
„У надзору угоститељских објеката за смештај ће се проверавати евиденција корисника услуга који у смештајним објектима бораве преко ваучера. Истичемо да ће се о свакој уоченој злоупотреби обавештавати за то надлежни органи“.
Казне по Закону о угоститељству се изричу уколико угоститељ уноси податке о кориснику услуге смештаја преко централног информационог система, не уноси податке о кориснику услуге смештаја дневно и уредно, у централни информациони систем не уноси прописне податке или уноси неистините.
Како наводе из Сектора за туристичку инспекцију, казне се крећу у распону од 200.000 до 800.000 динара за правно лице, од 40.000 до 100.000 динара за одговорно лице, од 100.000 до 500.000 динара за предузетника и од 150.000 до 350.000 динара за физичко лице које пружа услуге у објектима домаће радиности и сеоским туристичким домаћинствима.
Foto: Miljana Isailović/Nova.rs
