Члан Високог савета тужилаштва Предраг Миловановић за Данас указује на могуће потешкоће које могу да угрозе истрагу у вези убиства девојчице из Бора, као што је недостатак материјалних доказа, смрт брата једног од осумњичених и јучерашње негирање кривице осумњиченог Срђана Јанковића.
Предраг Миловановић каже да Законик о кривичном поступку даје право окривљеном да мења своју одбрану током целог кривичног поступка као и да он у сваком тренутку може да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да износи чињенице и доказе у своју корист.
„То је део његове стратегије. Претпостављам да је разлог за промену одбране окривљеног у овој фази поступка читав колоплет околности о којима је део медија извештавао, и то превасходно сумња да је један од осумнњичених преминуо насилном смрћу, а затим и упитност постојања материјалних доказа. Отуд је више него очигледно да ће тужилац, суочен са недостатком материјалних и личних доказа, бити у неповољнијој позицији спрам одбране уколико се у даљем току поступка само може ослонити на признање једног од окривљених. Дефицит доказног материјала ће у битном утицати на одлуку тужиоца да ли ће евентуално подићи оптужницу или обуставити истрагу“, објашњава Миловановић.
Он се даље осврнуо и на то да сем признања кривице једног од осумњичених још увек нема материјалних доказа који би повезали осумњичене са делом које им се ставља на терет.
„Иако се често у нашем јавном дискурсу може чути како је признањем неког од окривљених случај доказан, мене то као до скора поступајућег тужиоца подсећа на једну од лекција из кривичног права коју сам још давно научио. Наиме, признање јесте „краљица доказа“, али су тај термин користили инквизитори у средњем веку. Зато изражавам бојазан да у наставку поступка то можда неће бити довољно, будући да и окривљени који је признао кривично дело може у наставку поступка порећи извршење кривичног дела. Као што сам горе навео, то ће у значајној мери отежати посао тужиоца, али је ипак на крају суд тај који ће у склопу свих других доказа ценити и евентуално усаглашавање одбрана окривљених“, наводи Предраг Миловановић.
Миловановић је на крају објаснио и колико још времена осумњичени могу да проведу у притвору уколико тужилац не подигне оптужницу.
„Законодавац је ограничио трајање притвора у истрази. На основу решења судије за претходни поступак, окривљени се може задржати у притвору највише три месеца од дана лишења слободе, а веће непосредно вишег суда може, на образложени предлог јавног тужиоца, из важних разлога продужити притвор највише за још три месеца. Дакле, ако тужилац по истеку рока од највише шест месеци не подигне оптужницу, окривљени ће се пустити на слободу“, објашјава Предраг Миловановић за Данас.
Како су двојица осумњичених у притвору скоро три месеца, то значи да поступајућем тужиоцу остаје још свега три месеца да подигне оптужницу, а по свему судећи, за то му неће бити довољно признање само једног осумњиченог, који такође има право да промени исказ и порекне оно што је првобитно изјавио. Уколико тужилаштво у року од наредна три месеца не прибави бар неки материјални доказ, врло је вероватно да ће се двојица осумњичених наћи на слободи, односно да ће имати прилику да наставе да се бране са слободе.
foto Medija centar
Угљеша Бокић Данас
