Протоколе у здравственом систему који, према Закону о здравственом осигурању, прописују на који начин ће лекари отварати боловање пацијенту, а које су државе региона и поједине у Европи, измениле као лошу праксу, ова власт, на челу са министарком здравља Даницом Грујичић, покушава у Србији да врати, пише Нова.рс.
У региону, али и у Европи, здравствени систем је, по питању боловања, наклоњен пацијентима, наводи Нова.рс.
Наиме, док је у суседној Црној Гори изабраном лекару дозвољено да отвори боловање пацијенту на период до 30 дана, у Хрватској, доктор сам процењује на колико ће одобрити привремену спреченост за рад оболелог у зависности од стања и дијагнозе. У Европи је слична ситуација, па тако у Немачкој, у којој живи и ради велики број грађана Србије, боловање отвара породични лекар на чак шест недеља.
Међутим, није увек било тако, пише Нова.рс.
У региону је до пре неколико година, сценарио са боловањима био је сличан ономе који се сада спрема у Србији. У Црној Гори је изабрани лекар, уместо до месец, привремену спреченост за рад одобравао најдуже до 15 дана, док је даље свака одлука била на лекарској комисији.
Због компликација, пре свега бирократских, али и предугог чекања и физичког малтретирања оболелих и лекара, као и преобимне администрације, отварање боловања је измењено и сада изабрани лекар у овој држави има право да пацијенту потпише одсуство са посла на 30 дана. После овог периода осигураник се упућује на првостепену лекарску комисију на даљу процену потребе за боловањем.
Проверу привремене спречености за рад, коју је утврдио изабрани доктор до 30 дана, врши комисија коју именује Фонд, док проверу привремене спречености за рад коју је утврдила Лекарска комисија Фонда, врши комисија коју образује Министарство здравља. На овај начин је готово немогуће доћи до злоупотребе.
У Хрватској је заступљен сличан систем, с тим што почетак и дужину трајања боловања радника, утврђује изабрани породични лекар, у зависности од врсте болести. Његов рад, као и одлуке комисије, такође су на проверама надлежних служби.
Мало даље, у Западној Европи, у земљи у којој живи и ради највише грађана из Србије – Немачкој, по закону, свако ко је запослен дуже од четири месеца, има право на боловање до шест недеља, које је 100 одсто плаћено.
“Радници могу послодавцима до три дана да пријаве да су болесни без икаквог лекарског извештаја, више пута годишње, а после тога, све зависи од степена болести. Боловање се може продужавати месецима уз адекватну дијагнозу. На пример, на рачун болести детета, оба родитеља могу да узму боловање по 10 дана годишње, али са оправдањем од педијатра. Боловање свима отвара кућни лекар, који на максимално три недеље може да га оправда у континуитету, али може неограничени број пута да се продужава, зависно од дијагнозе и степена болести”, објашњава за Нова.рс др Никола Љубисављевић, који ради у Немачкој, у болници у близини Минхена.
Како подсећају, све до априла 2019. лекари у домовима здравља у Србији, могли су пацијентима да отварају боловања до 30 дана. Међутим, пре четири године ова пракса је промењена, па су добили право да потписују одсуства са посла и до 60 дана. У екстремним ситуацијама закон је дозвољавао упут на Комисију и после 90 дана.
Према најави министарке здравља Данице Грујичић, пракса са боловањима се у Србији ускоро драматично мења, а план је да се након само две недеље иде пред комисију.
“Померање отварања боловања од стране изабраног лекара, које је урађено 2019, управо је било са циљем да се пацијенти не би малтретирали, а сад их поново враћамо на старо. Уместо да побољшавамо и поједностављујемо систем, ми га компликујемо”, каже за Нова.рс др Раде Панић, члан Главног одбора Синдиката лекара и фармацеута Србије.
Министарка Грујичић је наиме изјавила да је “привреда имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању два месеца без провере комисије и да је чудно да је излечење највећег броја пацијената било баш 58 дана”.
Она је нагласила да ће лекар опште медицине убудуће моћи да отвори боловање пацијенту најдуже на две недеље, што ће бити једна од ставки у предлозима измене Закона о здравственом осигурању. Међутим, није објаснила по ком принципу ће се продужавати боловање, на које ће комисије и у које институције пацијенти морати да одлазе, који упути и документација ће им бити неопходна. Министарка је нагласила да ће новим законским актима постојати једна комисија која ће одлучивати о лечењу пацијената.
Остаје нејасно, међутим, на који начин ће ова комисија “убрзати процедуре и олакшати пацијентима“, како је истакла Грујичић.
foto Shutterstock/Pixel-Shot
