Приметно је да је последњих година проценат запослених који су у ризику од сиромаштва на нивоу ЕУ порастао са 8,6 одсто у 2008. години на 9,5 одсто у 2018. години.
Подаци Еуростата показују да су разлике између полова такође незнатне. У 2018. години 9,9 одсто запослених мушкараца у ЕУ било је у ризику од сиромаштва у поређењу са 9,1 одсто жена.
Запослени који раде скраћено радно време, као и они на привременим уговорима изложенији су сиромаштву од оних који раде пуно радно време и имају уговоре на неодређено.
У 2018. години запослени са скрац́еним радним временом били су у двоструко већем ризику од монетарног сиромаштва (15,7 одсто) од оних који су запослени са пуним радним временом (7,8 одсто), док су запослени са привременим пословима били у скоро три пута већем ризику (16,2 одсто) од оних са сталним пословима (6,1 одсто).
Стопе ризика од сиромаштва варирале су у државама чланицама ЕУ. У најгорем положају били су радници у Румунији са ризиком од сиромшатва од 15,3 одсто, затим Луксембургу (13,5 одсто), Шпанији (12,9 одсто), Италији (12,2 одсто), Уједињеном Краљевству (11,3 одсто), Грчкој (11,0 одсто) и Бугарској (9,9 одсто), док су најниже стопе забележене у Финској (3,1 одсто), Чешкој (3,4 одсто), Ирској (4,9 одсто), Белгији и Хрватској (обе 5,2 одсто), као и Данској (5,4 одсто).
У том погледу, ни радници у Србији нису били у ништа бољем положају, с обзиром на то да су се са ризиком од 10 одсто нашли у горњем делу табеле, на седмом месту, између Грчке и Бугарске. Запослени мушкарци били су лошијем положају (11,3 одсто) у односу на запослене жене (8,3 одсто) у Србији.
В. Маричић Данас
