Uoči Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti za zločine protiv novinara, ANEM podseća na nužnost donošenja pravosnažne osuđujuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, okončanje suđenja zbog pokušaja ubistva Milana Jovanovića i otpočinjanje sudskog procesa zbog ubistva Milana Pantića.
Pomenuti slučajevi biće u fokusu sutrašnje konferencije „Novinar nije meta – nekažnjivost i posledice zločina nad novinarima“ koju organizuju Fondacija Slavko Ćuruvija, NUNS i OEBS ali i protesta u organizaciji UNS-a, zakazanog za sutra ispred Tužilaštva za organizovani kriminal povodom višedecenijske neshvatljive pasivnosti države u slučaju ubistva kolege Milana Pantića iz Jagodine.
Pored ovih slučajeva u kojima se ogleda višedecenijski odnos našeg društva prema bezbednosti novinara i medijskih radnika, bilo je reči i o rezultatima mesečnog medijskog monitoringa za septembar, ali i pravilnostima koje je ANEM uočio u izveštajima od januara do danas.
Na predstavljanju medijskog monitoringa ANEM govorili su jedna od autorki izveštaja advokatica Kruna Savović, koordinator projekta “Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara” u okviru kog se sprovodi mesečni monitoring, medijski stručnjak dr Saša Mirković i predsednik UO ANEM-a Veran Matić.
Predsednik ANEM-a Veran Matić je istakao da je od početka godine do kraja septembra u Republičkom javnom tužilaštvu otvoreno 60 predmeta po prijavama za ugrožavanje bezbednosti novinara. Od tog broja doneto je pet osuđujućih presuda, jedan je rešenje o odbačaju krivične prijave i beleški da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka dok su u ostalih predmetima u toku dokazne radnje.
Od kada postoji Stalna radna grupa za bezbednost novinara, primetno je povećanje broja rešenih slučajeva. Ipak, zabrinjava veliki broj nerešenih, posebno onih koji su vezani za novinare i redakcije koji su najčešća meta ugrožavanja bezbednosti, od Danas-a i N1 do Kulačina, Vidojkovića, Gruhonjića. Stalna radna grupa je intenzivirala svoje aktivnosti i zaseda svakog meseca u drugom gradu upoznajući se sa lokalnim problemima novinara i medija. Tokom septembra je bilo više od 20 poziva na SOS telefon za prijavljivanje pretnji (jedan fizički napad, četiri pretnje, dok se ostalo može definisati kroz forme različitih oblika pritisaka).
Matić je naveo i da je nedopustivo da se bivši pripadnik MUP-a Dragan Kecman koji je uspešno
istražio slučajeve ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, oseća ugroženo jer ni jedna od ranijih pretnji koje je dobijao nije procesuirana, tako da se sada u penziji oseća se potpuno nezaštićeno.
Matić je istakao značaj, za sve medije i novinare, presude Evropskog suda za ljudska prava koja je stigla u septembru, u korist B92 u vezi sa slučajem koji je inicirala Zorica Pavlović zbog informacija objavljenih u serijalu Insajder koji se 2011. godine emitovao na B92, a koje se tiču zloupotreba prilikom nabavke vakcina protiv svinjskog gripa. Kako se navodi u odluci, domaći sudovi su presudom protiv tadašnje televizije B92 ugrozili slobodu govora i izveštavanja medija u interesu javnosti, čime su prekršili član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima koji garantuje slobodu izveštavanja. „Sud je utvrdio da su srpski sudovi priznali da su informacije koje je objavio podnosilac predstavke doprinele javnoj raspravi i da je neko ko je na funkciji pomoćnika ministra zdravlja trebalo da pokaže veći stepen tolerancije“ – navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava. Predsednik UO ANEM-a je istakao da je ova presuda rezultat upornosti i profesionalnosti advokatice Krune Savović.
Advokatica Kruna Savović tokom svog izlaganja predočila je ključne tačke monitoring izveštaja koji ANEM izrađuje od januara tekuće godine. Posebnu pažnju posvetila je u prethodna dva meseca uočenim tendencijama kad je u pitanju ugrožavanje sigurnosti medijskih radnika. Upoznala je prisutne s načinima na koje se vrši pritisak na njih – da se ne zađe u kriminogenu zonu, ali da se stvori opasno okruženje za rad medijski radnika. Podvlačeći važnost zadatka da se raznolik vid pritiska na medijske radnike prati i prepoznaje, Kruna Savović još jednom je podvukla važnost međusobne solidarnosti medijskih radnika u odgovornom poslu koji obavljaju.
Analizirajući proces usvajanja medijskih zakona i njihov sadržaj, dr Saša Mirković je ukazao na neophodnost njihove dosledne implementacije koja i dalje predstavlja najslabiju kariku unutar ovdašnjeg medijskog zakonodavstva. Istakao je da predstavnici međunarodne zajednice treba i dalje da budu aktivno uključeni u proces implementacije zakona poput angažmana nakon javne rasprave, kada je uz njihovu pomoć načinjen kompromis u vezi sa predloženim rešenjima koje u praksi treba dosledno implementirati.
Nakon predstavljanja medijskog monitoringa u prostorima Fonda B92 Branko Čečen je ispred ANEM-a održao je trening za unapređenje bezbednosti novinara kome su prisustvovali budući novinari, studenti Fakulteta političkih nauka.
Potreba za ovakvim treningom proistekla je iz veoma loše atmosfere u kojoj novinari obavljaju svoj posao, gde se kontinuirano susreću sa pretnjama, napadima i drugim vrstama nasilja poput targetiranja, uvreda i pritisaka. Pogotovo je neregulisan i nebezbedan prostor na društvenim mrežama gde novinari, a posebno novinarke, svakodnevno dobijaju poruke pretnji i zastrašivanja. Kultura u kojoj se relativizuje, pa čak promoviše nasilje nad novinarima ne može se smatrati bezbednom za rad, te je bitno pripremiti buduće novinare na ono što ih može zateći na terenu, obučiti ih da prepoznaju sve oblike nasilja i pružiti im znanje o novim modelima za pružanje podrške i zaštite.
Treninge za novinare, sastanke Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predstavljanje medijskih monitoringa, koji će do kraja naredne godine biti održani u brojnim gradovima Srbije, organizovao je ANEM u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, podržanog od strane Evropske komisije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Misije OEBS-a.
odsećamo da se za ubistvo Slavka Ćuruvije još uvek se čeka pravosnažna presuda Apelacionog suda nepunih četvrt veka od ubistva (11. 04. 1999.) praćenog decenijom suđenja. Na osnovu dosadašnje dve prvostepene osuđujuće presude na ukupno 100 godina zatvora osuđeni su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak (koji je u bekstvu).
Za paljenje kuće Milana Jovanovića nepunih pet godina nakon zločina (12. 12. 2018.) još uvek se čeka na pravosnažnu presudu. Prvostepena, nepravosnažna osuđujuća presuda (ukupno 17 godina zatvora) izrečena je u martu 2023. godine, ali još nije dostavljena svima u postupku. Dok se presuda ne uruči trećeosuđenom Igoru Novakoviću, predmet ne može da ode u Apelacioni sud koji treba da donese pravnosnažnu presudu bivšem funkcioneru Srpske napredne stranke i predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću (nalogodavac napada na novinara) i trojici posrednih i neposrednih izvršilaca u kriminalnom podstrekačkom lancu: Vladimiru Mihailoviću, Igor Novakoviću i Aleksandru Marinkoviću.
Posle svih uloženih napora i dokaza koje je prikupila Komisija za istraživanje ubistava novinara, višegodišnjih apela novinarske i medijske zajednice, Tužilaštvo za organizovani kriminal za 22 godine još uvek nije podiglo optužnicu za ubistvo Milana Pantića.
Istina je naša pobeda!
Povodom 2. novembra Međunarodni pres institut iz Beča ukazuje da je zaustavljen ili usporen napredak u domenu nekažnjivosti sledećih ubistava novinara i novinarki u Evropi:
Dafne Karuana Galicija, istaknuta istraživačka novinarka i blogerka koja je često izveštavala o korupciji na visokom nivou, koja je ubijena automobilom bombom u blizini svoje kuće na Malti 2017. godine;
Giorgos Karaivaz, grčki kriminalistički reporter ubijen je u Atini 2021.;
Jan Kuciak, istraživački novinar koji je pokrivao korupciju i poreske prevare ubijen je izvan Bratislave, Slovačka 2018.
