Почетна » У Србији од 10 грађана четири не пију потпуно исправну воду

У Србији од 10 грађана четири не пију потпуно исправну воду

од Други Пишу
0 коментар

У Србији од 10 грађана четири не пију потпуно хигијенски исправну воду, што је погубно за здравље, упозорио је стручњак за воде и професор Природно-математичког факултета у Новом Саду Божо Далмација.

„У Војводини имамо 600.000 људи који пију воду са арсеном. Сигурно знамо да тај арсен изазива рак коже и надбубрежне жлезде. Пију воду и ником ништа, нема забране“, казао је Далмација за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Истакао је да у Србији има довољно воде, али да нема квалитетне воде.

„То је она стара јеврејска ‘имао, па немао’ – ­ти имаш воду, а не можеш да је користиш зато што загађујеш. Реално, ми данас не можемо да користимо Дунав директно као воду за пиће. Долази и из других земаља вода лошег квалитета, али ако посматрамо Мораву и све те реке где испуштамо отпадне воде оне нису доброг квалитета, да можемо да кажемо да су употребљиве“, казао је Далмација.

Навео је да је Морава загађена азотом и фосфором због спирања тла, а кроз загађене канале у Војводини практично вода не тече. У те канале доспева велика количина отпадних вода и губе сврху за коју су били и направљени, а то је наводњавање.

„Питање је чиме наводњавамо ако је та вода таквог квалитета“, казао је Далмација.

Указао је да су загађене све мале реке које су у близини великих градова и индустријских центара.

У Војводини је Велики бачки канал црна тачка са око 400.000 кубика загађеног талога који морамо извадити. Затим код Бора, где имамо руднике, практично нам је Борска река ток отпадних вода. На велике реке то загађење као мање утиче, а заправо долази до разблаживања па нам на изглед делује да није опасно. Ипак постаје опасно, посебно у Ђердапском језеру где завршавају све загађујуће материје из целе Европе и Србије због тога што смо поставили брану за производњу струје“, рекао је Далмација.

Лош квалитет вода, како је истакао, утиче на квалитет риба, смањује се биодиверзитет.

„У неким рекама тај биодиверзитет се померио и преживљавају организми који су најотпорнији, а већина других полако нестаје и зато морамо да водимо рачуна. У оним областима које смо прогласили заштићеним, као на пример Обедска бара или Царска бара где се птице селице хране, може доћи до смањења броја тих птица што утиче на екосистем. Ако су оне предатори неких инсеката који нам сметају, онда ће број тих инсеката да се повећа. Мораћемо да користимо више пестицида уместо да имамо природан ланац равнотеже“, казао је Далмација.

У Србији се, како је додао, пречишћава само 10 одсто отпадних вода, осталих 90 одсто доспева у реке.

„Највећи загађивачи вода у Србији су заправо три града која немају пречистаче. То је Нови Сад, Београд и Ниш. Сви кажемо да морамо да пречишћавамо отпадне воде, али питање је како. Ми немамо критичну масу стручњака која може да се носи са том облашћу без обзира што смо сад добили кинески кредит и треба да направимо 70 постројења за пречишћавање. Морамо да размишљамо да то с једне стране буду технологије које захтевају мало енергије, а с друге стране да искористимо све оно што настаје од отпадних вода. Тако активан муљ можемо да користимо за производњу биогаса или као ђубриво“, рекао је Даламација.

Говорећи о утицају мини хидроелектрана на реке он је казао да такава постројења треба да се граде у ;деловима Србије где нема неког битног биодиверзитета.

„Мислим да би требало на државном нивоу за мини хидроелектране да се каже која су то подручја где их можемо правити, где нећемо утицати на животну средину и које су то области. Ту морају да учествују сви – Завод за заштиту природе и заинтересована јавност, организације, месне заједнице, школе и сви који мисле да пројекат утиче на њих и да треба да кажу нешто о томе“, рекао је Далмација за ЦИНС.

Цинс/Нова

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар

ten + 7 =