Пет година је прошло од срмти Миломира Миливојевића (25) и Милојка Игњатовића (55), који су страдали 14. јула 2017. године, након експлозије барута у војној фабрици „Милан Благојевић“ у Лучанима, а судском процесу против челника те фабике, које је почело 2019. године, не назире се крај.
Поступак је обустављен против првооптуженог Радоша Миловановића (78), који је скоро 40 година био генерални директор, пошто је преминуо крајем априла ове године, и настављен против остале двојице оптужених – Владимира Лончаревића, руководиоца погона Ракетна горива, и Тома Стојића, руководиоца сектора Безбедност и заштита на раду.
Сва тројица су, током процеса, негирала кривицу, покушавајући да за ту несрећу окриве погинуле раднике.
Наставак суђења је заказан за среду, 31. августа, у Основном суду у Ивањици.
Милован Миливојевић, отац настрадалог Миломира, каже за Данас да је очекивао да ће се, након смрти моћонг генералног директора, суђење убрзати, али да сада у то не верује и да не зна колико ће трајати тај процес, јер је стање у српском праводуђу, како каже, веома лоше.
„Сви знају ко је био човек који је водио фабрику протеклих 40 година. На сахрани су му били Александар Вучић, Братислав Гашић, Небојша Стефановић, Александар Вулин… Не знам докле бисмо стигли када би шеф државе и највиши државни функционери долазили на сахране свим директорима државних предузећа и установа“, каже за Данас Миливојевић.
„Син покојног генералног директора“, додаје, „преузео је владавину свог оца, контролише спортски центар, базен, финансирање локалног фудбалског клуба и утицао је на то да се на место генералног директра лучанске војне фабрике за в.д. постави Предраг Илић“, за кога каже да је „био послушник покојног генералног директора“.
„Очекивали смо да ће поставити неког бољег, али изледа да им је било најважније да поставе подобног и да све остане по старом“, наводи за Данас Миливојевић и сумња у то да ће се суђење завршити ускоро јер, како каже, „у Србији се ништа не мења“.
Он сматра да „двојицу фарбричких руководилаца, којима се суди, подржава нови генерални директор и син преминулог директора, а да је стање у правосуђу Србије веома лоше и да то сви знају“.
„И поред свега, надам се да ће се суђење завршити до краја ове године, али на пресуду сигурно ће бити жалби, тако да ће се то развлачити годинама“, додаје наш саговорник.
Наводећи да су он и његова супруга оболели и да су на крају снаге, поручује да неће одустати од потраге за правдом, али је питање колико ће у томе још моћи да издрже.
„У среду, 31. августа, када се наставља суђење, супруга и ја ћемо доћи 135. пут у суд у Ивањицу. Ући ће у историји српског, па и евроспког и светског правосуђа, да ћу се као отац, који је изгубио сина и који није кажњаван ни за саобраћајни прекршај, појавити у суду 135. пут. И највећи нарко-босови, попут Ал Капонеа и сличних криминалаца нису толико пута били у суду“, огорчен је Милован Миливојевић.
Његову продицу је, сведочи, посебно погодило то што је СО Лучани, преименовала Радничку улицу у Улицу Радоша Миловановића.
Нела и Милован Миливојевић/ Фото Приватна архива
„То је срамота за све нас, за малобројне Лучанце који су остали доследни у тражењу истине, док је већина продала своје мртве, који су раније настрадали у фабрици, за станове, посао, новац“, каже наш саговорник.
Он наводи да је незванично сазнао да ће се на улазу у фабрички круг поставити и спомен-биста преминулом директору.
„Сви његови људи су остали у фабрици, од садашњег директора до челника синдиката и верујем у то да ће поставити ту бисту. Питам се да ли је игде ико у историји и у свету тако брзо добио улицу? Сахрањен је уочи Ускрса, а сада је добио улицу, брже од наших највећих научника Тесле и Пупина, књижевника, народних хероја и убијеног премијера Зоран Ђинђића“, оценио је Милован Миливојевић.
„Зар“, пита се, „о томе, након бар једне године од директорове смрти, није требало да се изјасне грађани Лучана?“
„Биће ми тешко то што ћу још коју годину, ако успем да преживим, гледати на табли име и презиме човека које се, већ дуго, не изговара у нашој породици“, поручио је отац настрадалог радника у лучанској фабрици.
У фабрици је све исто
„И после смрти директора, у фабрици је све остало исто. Иста бара и муљ и ти људи само мењају места, уместо да се та бара очистила. Очекивао сам промене, али нема од тога ништа“, оценио је за Данас Миливојевић.
Н. Ковачевић Данас
