Корона вирус, инфлација и рат у Украјини кључни су фактори који су допринели расту сиромаштва у последњих неколико година. Агенције у оквиру УН израдиле су пројекцију сиромаштва у Србији за 2023. годину, а подаци су показали да се 12,1 одсто грађана Србије, односно 800 хиљада, налази у апсолутном сиромаштву.
То што законодавство у области социјалних политика заостаје са регулисањем свакако не помаже ситуацији. Психолошкиња и истраживачица Сара Брадаш из Центра за демократију каже да се са реформама заостаје више од деценије.
„Ми имамо Закон о социјалној заштити који је донет 2011. године и који није уопште мењан. Право на новчану социјалну помоћ, што би била ургентна мера, прима јако мали број грађана и то из године у годину смањује“, каже Брадаш за Н1.
У области законодавства Србија је већ 15 година без стратегије за искорењење сиромаштва, као и стратегије социјалне заштите које нам недостају, објашњава она.
На питање шта види као разлог недоношења стратегија, каже да то није у интересу ове власти.
„Мислим да ту постоји добар уцењивачки потенцијал кад је у питању власт, јер имате све ове случајеве куповине гласова и премештања бирача. У кршењима закона управо највише користе оне који су најрањивији у овом друштву. Управо су у центрима за социјални рад манипулисали онима којима је помоћ потребна“, објашњава она.
Она наводи да од 800.000 грађана који су у апсолутном сиромаштву и који не могу да задовоље ни основне животне потребе.
„Само свака пета особа од апсолутно сиромашних добија новчану социјалну помоћ, што је јако низак обухват“, наводи Брадаш.
То значи да само 2,5 одсто становника Србије прима новчану социјалну помоћ.
„Такође, мали је износ помоћи – израчунала сам да је граница апсолутног сиромаштва за појединца у 2023. износила 17 хиљада динара, а новчана помоћ била је нижа од 11.500 хиљада динара. Чак и онај мали број који добија новац, нема довољно за подмирење основних потреба“, додаје истраживачица за Н1.
Критеријуми за остваривање права су, каже она, јако рестриктивни и треба их „олабавити“. Од критеријума наводи да једна цетворочлана породица мора имати приходе мање од 24 хиљада динара, да сви они који имају више од пола хектара земље не могу да остваре право, као и они који имају више од једне собе…
„Нико вас не пита како изгледа тај стан који имате, којег је он квалитета, да ли је та земља плодна или неплодна, да ли имате или немате приходе од ње… То су критеријуми који нису релевантни за процењивање да ли је неко у сиромаштву или није“, објашњава Брадаш.
У најрањивије групе, како Брадаш наводи, спадају пре свега деца, затим долазе породице са великим бројем деце и становништво у руралним срединама. Даље, када се посматра статус у односу на тржисте рада, ту спадају незапослени, као и етничке мањине тј. Роми.
Тренутно се не ради ништа, како каже – током 2017. и 2019. године предлагани су закони и стратегије, али су на крају повучени. Такође, од 2020. године ниједно државно тело више не објављује податке о стању апсолутног сиромаштва, истиче.
Шта је довело до повећања сиромаштва и које су последице?
Брадаш каже да је инфлација код нас била јако висока, чак и кад у другим земљама Европске уније није била, као и да је то утицало на пораст апсолутног сиромаштва у Србији, чија је стопа од 2020. скочила за 5,2 одсто, што показује и истраживање агенција у оквиру УН.
Економије које су „комшије“ зараћеним земљама – земље Западног Балкана, због своје позиције и историјских односа са Русијом, и у мањој мери Украјином су међу најизложенијим последицама рата, а посебно је изазовна ситуација у Србији. Подаци Републичког завода за статистику из 2022. показују су цене хране у Србији биле међу највишим у Европи и пре инвазије на Украјину, па су до фебруара 2022. порасле за 15,2 одсто.
Према подацима Народне банке Србије, годишња инфлација достигла је 15,1 одсто током новембра 2022. Такође, према подацима, раст цена хране достигао је 22,5 одсто, па тако минимална зарада више није била договољна за покривање минималне потрошачке корпе.
Економска несигурност, показује истраживање Ипсос-а, утицала је на смањење куповне моћи код 63 одсто грађана, главни разлог за смањење јесте повећање цена. Такође, показује истраживање, више од трећине Европљана редовно ограничава количину хране коју једу, док у Србији 85 одсто становника тражи производе најнижих цена, као и специјалне понуде.
Велики број грађана (60 одсто) пита породицу или пријатеље да им позајме новац, 46 одсто не укључује грејање иако им је хладно, 41 одсто не иде код лекара иако има здравствене проблеме, а 34 одсто прескаче оброке иако су гладни.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
