Потпис Снежана ПајовићСтручњаци Института за нуклеарне науке „Винча” почињу да развијају израду новог материјала способног да апсорбује електромагнетно зрачење које емитују различити извори струје.
То је важно јер електромагнетно зрачење емитују уређаји као што су вај-фај рутери, антене, машине за варење, далеководи, индукциони грејачи и други, па је ово зрачење Светска здравствена организација уврстила у групу 2Б – могуће канцерогено дејство за људе.
Др Снежана Пајовић
– Опште је познато да је графит друго име за чист угљеник, добро познат материјал који се, између осталог, користи за графитне оловке, али када се слојеви графита раздвоје на делове дебљине једног атома, нови материјал – графен – понаша се потпуно другачије. Зато је графен, као нова врста наноматеријала, почео да привлачи пажњу јавности као материјал за бројне примене, а чак га многи називају и „чудесним материјалом” 21. века. До сада је свега неколико фирми у Европи и свету произвело слојеве/фолије за заштиту од електромагнетног зрачења, али на бази других материјала. Ово је први пут да се управо графен, као нови наноматеријал, користи у ове сврхе – појаснила је др Пајовић, уз напомену да су они институт од националног значаја.
Пројекат на изради материјала за заштиту од електромагнетног зрачења назива се „Гриншилд – 101079151”, а финансира га Европска унија у оквиру програма „Хоризонт Европа”. Руководилац пројекта је др Светлана Јовановић Вучетић, виши научни сарадник Института „Винча”.
– Ових дана одржан је први састанак стручњака који су изабрани да раде на пројекту. Млади истраживачки тим из Института „Винча” у просеку има 38 година и броји 13 чланова, заједно са истраживачима из Француске (Институт за електронику, микроелектронику и наноелектронику из Лила), Немачке (Универзитет у Олденбургу, Олденбург) и Словеније (Факултет за технологију полимера, Словењ Градец). На састанку се дискутовало о имплементацији пројекта који је вредан 1,21 милион евра. Пројектни тим се састоји од хемичара, биохемичара, физичара, биолога и електро и машинских инжењера. Задовољни смо да је важност пројекта препознала и подржала Европска унија. Пројекат се пре свега бави развојем наноматеријала који спречавају интерференцију електромагнетног зрачења са активним медицинским имплантантима, али исто тако пројекат има за циљ и продубљивање сарадње међу европским институцијама, као и подизање угледа Института „Винча” на међународној сцени – додала је директорка Пајовић.
Подсећања ради, Уредбом Владе ФНРЈ од 10. јануара 1948. године ова установа је основана као Институт за физику са задатком да се бави научноистраживачким радом у области физике. Задатак да „подигне” институт добио је професор Павле Савић. Његово искуство стечено пре рата у Француској у раду са Иреном Жолио Кири, а касније и у Совјетском Савезу, његова интелигенција и дар за откривање непознатог помогли су му да задатак обави на најбољи могући начин. Данас је Институт „Винча” наш највећи национални мултидисциплинарни научни институт који покрива велики број природнo-математичких, медицинских и техничко-технолошких дисциплина. Недавно је објављено да се чак четири сарадника ове институције, с добрим научним резултатима који су цитирани у познатим научним базама, налазе на главној листи Универзитета Станфорд.
Данијела Давидов Кесар, Политика
