Где се Ромкиње и Роми најчешће сусрећу са дискриминацијом, ко дискриминише и како се са њом изборити? Ово су нека од питања на која ће чланице удружења “Даница” покушати да одговоре на радионицама које ће у наредних пар месеци бити организоване у банатским насељима.
“То је оно што обележава рад ове организације – рад у малим руралним срединама. То ће бити Качарево, Долово и Јабука где заправо и организација делује, тако да мислим да је врло важно да говоримо увек и да подсећамо да се не примењују двострукти аршини за нас Роме и не-Роме”, додаје Даница Јовановић, једна од чланица удружења Рома “Даница”.
Да проблеми и расизам неретко долазе из школе, некада чак директно од учитеља, изјавила је једна од учесница прве радионце. Наиме, мештанка насеља Јабука у Панчеву, Добрила Ристић, рекла је да је њена ћерка дискриминацију на својој кожи осетила са 13 година.
“Тадашња разредна јој је рекла да треба да се спрема за удају, а не да учи школу. Она се јако разочарала и имали смо проблем да је престала да иде у школу и просле тога се удала са 19 година”, каже Ристићева.
Ово је била прва од девет радионица на којима ће чланице удружења разговарати о томе како да припадници ромске популације препознају где се њихова права крше и коме могу то да пријаве. Циљ је да се помоћ пружи грађанкама и грађанима који живе у местима, где како каже Јовановићева, нико не залази и нико ништа не ради.
“Желимо да радимо и спречавамо ране, уговорене бракове који постоје у ромској популацији овде у Банату. Жене и девојке морају да препознају своја права, дискриминацију, расизам и фашизам како би саме себе заштитиле”, додаје Јовановићева.
Дискриминација најчешћа у државним установама
Јовановићева тврди да Ромкиње и Роми имају проблеме током школовања, у здравству, као и у читавом систему државе Србије. Систем, каже, не препознаје потребе и специфичност ромске популације.
“Једно дете када крене из ромског насеља у школу, ту је специфичност, одакле је старт једног детета. Јер, ако ми причамо о деци да имају исти старт у животу, па немају исти старт. Ако дете дође прљаво и ако дође из блата, то није битно, али је битно његово знање, заправо. Треба да се цени и његов труд да дође из овог насеља, да научи и да буде равноправано са другом децом. Е, то систем треба да препозна”, каже Јовановићева.
Правна служба удружења до сада је и више пута реаговала, а неки од њих стизали су и до Европског суда за људска права.
“Ми смо разне процесе пред судом заједно са Yуцомом радиле и наша правна служба је неке процесе покренула пред државом. Неки су случајеви стизали и до Стразбура, и чекамо одговоре и такве. Ја не знам колико сте обавештени за онај линч 2010. године који је био према ромској популацији овде у Јабуци. Тада су се све невладине организације укључиле, систем тада није реаговао, само су невладине оргнизације реаговале. Ту су биле ‘Жене у црном’ заједно са нашом банатском мрежом, које су дошле прве и једине да помогну и да буду са Ромкињама и Ромима у том линчу који су доживели”, истиче Јовановићева.
Како би сакупили што више података и информација о случајевима када су Роми на било који начин били угрожени, осмислили су флајере са упитницима, које деле на радионицама и уличним акцијама. Уз помоћ сајта промени.рс су за релизацију ове идеје добили саветодавну, логистичку, али и материјалну помоћ
“Пре свега, захваљујемо се Националној коалицији за децентрализацију која је подржала овај пројекат, али и ‘Групи 484’ и фондацији ‘Јелена Шантић’. Ово је мали грант који има пуно активности, а једна од њих јесте улична акција и подела материјала. У оквиру материјала имамо питање: уколико сте преживели дискриминацију, молим вас поделите ваше искуство. Оне су саме писале своје искуство овде и ми ћемо та искуства поделити на завршној конференцији и да презентујемо све институцијама. Важна тема и важни реални животи људи јер мали кораци, сваки мали корак који урадимо за ове људе за њих је врло важан”, каже она.
Имовина, насиље над женама, рани бракови, девојчице које су продате по уговореним браковима – су ствари против којих ће се удружење и надаље борити. Како би било што ефикаснији покушаће да у решавање овог проблема укључе све релевантне институције које у свом домену могу помоћи
Foto: MRCN Медиа & реформ центар Ниш
