УПК у писму, које је објављено на сајту удружења, наводи да са великом забринутошћу прати епидемијску ситуацију у Србији, уз подсећање на, како истичу, почињене грешке у противепидемијској борби и све трагичне последице несналажења, на првом месту непотребно изгубљене животе.
„Свесни слуђености нашег друштва, немамо други избор, него да држимо бакљу професионализма у оваквим околностима“, истиче УПК и наводи следеће захтеве надлежним државним органима:
1. Да се хитно одреагује на погоршање епидемијске ситуације којем сведочимо јасном стратегијом и планом постепеног затезања мера превенције, по моделу који је УПК већ представио, да се стриктно спроводе мере, као и да се повећа приступачност пунктова за тестирање, с обзиром на то да смо још пре недељу дана прешли важну границу од 5 одсто позитивних у односу на тестиране;
2. Да се уведе обавезна вакцинација здравствених радника као њихова професионална и морална обавеза, као и још неких категорија запослених у директном контакту са великим бројем људи (рецимо, одређених сектора као што су просвета, полиција, војска, јавне службе, угоститељство итд.);
3. С обзиром на то да се ближи почетак школске године, апелујемо да се модалитет и садржај наставе установе и припреме на време и да се омогући настава уживо уз спровођење најстрожих противепидемијских мера, у шта укључујемо и обавезну вакцинацију просветних радника, те да се исти суоче са последицама своје неодлучности у погледу вакциналне заштите;
4. У вези с тим, не подржавамо раздвајање деце на вакцинисане и невакцинисане, али апелујемо на здравствене власти да омогуће да се деца преко 12 година вакцинишу на лични захтев родитеља, а на родитеље да заштите себе и своју децу како би се живот и образовање што пре нормализовали;
5. Да здравствене власти хитно осмисле и спроведу стратегију за побољшање одзива за вакцинацију:
– едукацијом становништва о вирусу и важности вакцинације, са посебним акцентом на младе,
– организовањем обавезних семинара/wебинара за запослене у различитим секторима, посебно ако запослени долазе у контакт са пуно људи,
– увођењем обавезне вакцинације за присуство различитим догађајима;
6. Да се осмисли организација здравствених установа на начин да се не угрожава не-ковид нега, која је доказано претрпела велики удар у претходном периоду, по моделу укључивања приватне праксе у дијагностику и лечење не-ковид пацијената;
7. Да држава престане да преко режимских медија промовише ненаучне и накарадне ставове појединаца који у научној заједници не уживају никакав углед, нити на било који начин учествују у лечењу оболелих од ковида, али својом слаткоречивошћу и звучним титулама могу да заведу јавност;
8. Да професионалне и сталешке организације (СЛД, ЛКС, одговарајућа струковна удружења медицинских сестара и техничара) и медицински факултети позову на одговорност своје чланове, који из било којих разлога слуђују јавност износењем бесмислица, измисљотина, неутемељених сумњи и, често, настраних виђења;
9. Да се Кризни штаб испрси и преузме одговорност за предстојећи епидемијски талас, кад је већ преузео функцију Републичке комисије за заразне болести, што се постиже поштовањем научних сазнања, а не трулим компромисима;
10. Да Кризни штаб савесно размотри предлоге Стручног комитета за имунизацију и да таксативно обавести јавност који предлози могу а који не могу (и зашто не могу) да се остваре;
11. Да се укине забрана Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) и Институту за медицинска истраживања (ИМИ) да објављују податке о сероконверзији после друге дозе и, посебно, о опадању титра антитела током времена по врсти вакцине као и да се изведе национална студија о ефективности свих вакцина, (посебно битно за различите узрасне групе) на основу укрштања база података које већ постоје;
12. Да се не манипулише ставовима СЗО, као што је била лажна вест о наводној забрани обдукција, већ да се поштено саопшти да та организација није ставила мораторијум на трећу дозу (она и нема таква овлашћења), већ да је само дала сугестију земљама чланицама;
13. Да се јасно назначи појединац или група који ће бити одговоран/одговорна за оболевање и умирање грађана вакцинисаних кинеском вакцином, уколико им буде ускраћена трећа доза.
УПК на крају скрећу пажњу и на огромно незадовољство и огорченост међу колегама, „како оних који морају поново у црвену зону, тако и свих који ризикују свој живот због немара и неодговорности других, а потом сведоче и страдању не-ковид пацијената које враћају са закључаних врата ковид болница и остављају да се сналазе како знају и умеју“.
