Иако су основна потреба, хигијенски производи за менструацију представљају, на жалост, луксузну робу многим женама у Србији. Улошке и тампоне слично третира и држава, рачунајући на њих порез на додатну вредност (ПДВ) од 20 одсто, пише Нови магазин. Укупна инфлација у Србији је у последњих годину дана износила готово 16 одсто, док су менструални производи поскупели далеко више, због чега су неке жене приморане да пређу на јефтиније производе или чак исте улошке користе дуже него што је препоручљиво. Друштво у Србији овај проблем недовољно примећује, а пример како се са њим може борити даје Карловачка гимназија која за своје ученице обезбеђује бесплатне хигијенске улошке.
Весна Јевтић, која ради у приватној фирми, истиче да иако има редовна примања то није увек довољно да обезбеди производе за менструалну хигијену на које је навикла. Разлог је све већа инфлација.
„Била сам у ситуацији да, иако радим, не могу да приуштим улошке које сам користила. Морала сам да тражим јефтинију алтернативу. Државу не интересује да коригује цене и равна те производе са луксузом. На жалост, и јесу постали луксуз. У неким стварима требало би да идемо унапред, а ми идемо ка доле. Натераће нас да се, као наше баке, повијамо у пешкире и крпе“, каже Јевтић за Нови магазин.
У условима менструалног сиромаштва живи преко 500 милиона жена широм света. То значи да оне немају финансијску могућност куповине одговарајућих хигијенских производа – уложака, тампона, менструалних чашица, таблета за умањивање менструалних болова…
Истраживање о менструалном сиромаштву у Хрватској, које је објавило Удружење ПаРитер крајем 2020. године, показују да је због превисоких цена више од трећине жена било приморано да купује мање квалитетне менструалне производе, а више од 10 одсто није имало могућност да купи довољну количину да би их редовно мењале. Више од 10 одсто грађанки Хрватске у тренутку истраживања уопште није могло да приушти улошке, а исто толико ни лекове за смањење менструалних болова.
А како је у Србији?
Колико жена у Србији живи у овој врсти сиромаштва није познато, јер нису спроведена релевантна истраживања.
Подаци Независног истраживачког центра из Новог Сада Гендер Кноwледге Хуб (ГКХ) показују да су менструални производи само у периоду од маја до октобра прошле године поскупели за око 33 одсто, након чега је инфлација наставила да расте.
Активисткиња Гендер Кноwледге Хуб-а Вишња Баћановић подсећа да се у Србији на улошке и тампоне плаћа ПДВ од 20 одсто и да ту по постоји простор за интервенцију државе.
„Држава би смањењем ПДВ-а на менструалне производе показало добру вољу и препознавање основних потреба жена“, каже Баћановић за Нови магазин.
Додаје да у окружењу имамо позитивне примере Словеније и Хрватске које су препознале проблем и смањиле порезе на ове производе. У Србији таквих сигнала нема. Нови магазин је покушао да сазна од Министарства финансија да ли им је овај проблем на радару, али смо остали без одговора.
„Важно је да знамо да свака жена има право на приступ производима за менструалну хигијену – то није питање њеног избора већ потребе. Овде и локална самоуправа, установе, појединци могу да помогну. Рецимо, у договору са Јавним градским превозом, могли би на аутобуским стајалиштима да буду направљени пунктови са џеповима који би се пунили менструалним производима и на тај начин били доступни свим женама“, каже Баћановић.
Београд није прихватио
Одборница покрета Не да(ви)мо Београд Наталија Симовић упутила је крајем прошле године предлог Скупштини града Београда који се односи на додељивање бесплатних пакета за менструалну хигијену.
„Оно што је заправо био захтев је да се обезбеде бесплатни улошци и тампони у основним, средњим школама и универзитетима на територији Београда, али и у домовима здравља на рубним општинама. Предлог је био такав јер нису све жене и девојчице којима је ово свакодневна потреба захваћене образовним системом. Желели смо да буде свеобухватан и да све жене имају приступ бесплатним менструалним производима“, каже Симовић за Нови магазин.
За спровођење је потребан буџет, који би по процени Не да(ви)мо Београд био практично исте висине колико су изнели поклон ваучери за децу из Београда. Ваучери представљају неселективну популистичку меру, док би бесплатни производи за менструалну хигијену били одговор на основну животну потребу жена, сматра Симовић.
Предлог је стављен на дневни ред, али није изгласан – добио је 44 гласа опозиције, а ниједан глас, чак ни од жена, није дошао од стране владајуће коалиције.
Симовић каже да је Секретаријат за здравство, након њеног излагања, истакао да је заинтересован да заједнички раде на овом предлогу и припреме га за ребаланс буџета.
„Уколико предлог буде разрађен са Секретаријатом, има наде да буде изгласан. Немам гаранције, али не губим наду“, поручује.
Карловачка гимназија – светао пример
Добар пример преузимања иницијативе је Карловачка гимназија, која је у оквиру ОПЕНС пројекта „Укључи се, пронађи решење!“, увела бесплатне улошке за ученице, што је чини првом таквом школом у Србији.
Професорка књижевности у Карловачкој гимназији др Јована Реба каже за Нови магазин да су ученици окупљени у тимове излагали предлоге пројеката за квалитетнији боравак у школи. Победио је предлог о увођењу бесплатних уложака и школа је обезбедила буџет од 100.000 динара за реализацију истог.
„Иако је овај тим победио и освојио новац гласањем у школи, ови ученици су отишли корак даље и обратили се компанијама које производе хигијенске улошке због евентуалне сарадње. Компанија ИНФАРМ им је одмах одговорила и понудила бесплатно хигијенске улошке до краја 2023. и 2024, а у плану је да се донација уложака настави све док држава не преузме на себе обавезу да свим школама у Србији обезбеди бесплатне улошке, као што је то случај у Хрватској…“, каже др Реба.
Карловачка гимназија је преузела сугестије Женске иницијативе, која је била заслужна за увођење бесплатних уложака на Филозофском факултету.
Кутије се пуне улошцима сваког понедељка, како би афирмисали културу заједништва и како би се рационално користили.
Професорка Реба истиче да су ученице поносне на јединствено олакшање које им је Карловачка гимназија понудила, али да су и ученици освестили колики проблем може да буде менструално сиромаштво и колико је важно да њихове другарице буду срећне и безбрижне током свакодневног боравка у школи.
„Надамо се да ће наш пример ученичког активизма бити камен темељац и подстрекач промена у свим школама, али пре свега да ће то утицати на доносиоце одлука у влади, јер од њих зависи здравље, задовољство и безбедност наше омладине“, поручују из Карловачке гимназије.
