Унија средњошколаца Србије (УНСС) објавила је анализу Нацрта закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима, којим Министарство просвете предлаже увођење обавезних „уџбеника од националног интереса“ и преноси њихово издавање искључиво на јавног издавача под контролом државе.
У анализи се упозорава да ове измене представљају значајан корак ка централизацији образовног система, при чему се смањује аутономија школа и наставника, а потпуно изостаје учешће наставника у одлучивању о образовним материјалима. Додатно, закон не пружа јасне дефиниције појмова попут „националног интереса“, нити предвиђа независне механизме за стручну контролу садржаја уџбеника. Не предвиђа нити који су критеријуми за избор аутора од “интегритета и ауторитета“ који ће писати националну читанку.
УНСС скреће пажњу да је отварање ове теме прилика да се разговара не само о штампи, ценама или националној читанци, већ и о квалитету уџбеника, који се обликује непрестаним надметањем између издавача.
УНСС посебно истиче проблем што се предвиђа да се национална читанка штампа за све ученике основних и средњих школа о трошку Републике Србије, без претходне процене буџетских трошкова или разматрања дигиталних решења. Према проценама УНСС-а, овај подухват само за штампу би могао премашити 450 милиона динара годишње. УНСС истиче да би дигитализација свих уџбеника била одрживија, јефтинија и доступнија за ученике, а и за државу када је реч о националној читанци. За ученике средњих школа се не предвиђа моментално увођење националне читанке, већ ће се постепено уводити за ученике основних школа, а очекује се да ће се национална читанка већ у наредних неколико година наћи као обавезно наставно средство у средњем образовању.
Анализа је израђена у оквиру Програма јавних политика УНСС, као део пројекта „Средњошколска лабораторија“, који се спроводи уз подршку Фондације Центар за демократију и Европске уније кроз иницијативу „Регионал Yоутх Диалогуе фор Еуропе“.
УНСС позива доносиоце одлука, наставнике, родитеље, издаваче и саме ученике да се активно укључе у јавну расправу и допринесу стварању образовног система заснованог на стручности, плурализму и критичком мишљењу – а не на монополу и политичком уобличавању садржаја.
________________________________________
