Српски гејмери и аматери-програмери у последње време постали су важан део бизниса у којем се обрћу милиони долара у свету. Апликације за мобилне телефоне извор уносне зараде
РАЗВОЈ мањих, независних игара за мобилне платформе и друштвене мреже, како стручњаци тврде, у Србији је последњих година „експлодирао“! Оно што се некад чинило као компликован посао резервисан искључиво за програмере, дизајнере и компјутерске залуђенике, данас је постало рутина.
Млади сада више не губе време играјући игрице сатима, него их сами масовно креирају. Највише оне за мобилне телефоне. Није ту, међутим, реч само о креативности и разоноди, већ и о могућности озбиљне зараде. Месечно, како сазнајемо и до 1.500 евра!
Број појединаца и тимова који се баве креирањем игрица за мобилне телефоне, по речима Драгана Варагића, интернет-консултанта из Новог Sада, у Србији је у великом порасту од 2010. године, јер је тада отпочело масовно коришћење паметних мобилних телефона. Како објашњава, управо деца која се баве аматерским креирањем игрица за мобилне последњих година највише долазе до послова у великим компанијама за прављење игрица.
Дизајнер Б. П. из Аранђеловца прича да је данас могуће уз минимално знање дизајна и коришћење основних софтверских пакета креирати игрице или апликације.
– Сам „Гугл“ је издао своју платформу за прављење игрица, софтвер Unity, који је легалан и бесплатан и може свако да га користи – објашњава наш саговорник. – Са врло мало знања клинци могу да направе једноставне игрице и апликације за мобилне телефоне. У оквиру тог софтвера уграђена је и опција за рекламирање, где, заправо, и „лежи“ зарада. Што је више играча, то је више и рекламирања уз игру.
Да масовна израда игара није само ствар Србије, већ целог света, кажу и Зоја Кукић из београдског StartIt-а и Ранко Трифковић из удружења домаћих креатора игара Games Serbia.
– На несрећу, свет игара је на целој планети полудивљи – кажу наши саговорници. – Младост индустрије подразумева нагле смене генерација платформи, као и врло слабу регулативу. Данас су алати за професионалнце углавном доступни бесплатно. Најпопуларнији су Unity 3D и Unreal Engine. Готово свака играчка платформа, од пи-си рачунара, преко „Иос“ или „Андроид“ оперативних система теелефона, нуди најширој публици бар по један професионални алат, не само за склапање игара, већ и за израду звука, графике, анимација.
Дословце, како Кукићева и Трифковић кажу, сви праве игре. За ову индустрију ни најмање није чудно да било ко, па чак и дванаестогодишњак, направи игрицу. Међутим, свету годишње „треба“ 3.000-4.000 игара, а произведе се више од 100.000 само за једну платформу. То значи да је тржиште игара изузетно сурово.
Када је реч о земљама региона, по речима Кукићеве и Трифковића, Србија је регионални лидер у индустрији игара, а код нас ради неколико светски познатих студија, који су овде и настали – Eipix, Mad Head Games и Nordeus.
– Као и у осталим областима информационих технологија, и у креирању игара влада велика несташица у кадровима – причају наши саговорници. – Српско тржиште је, зато, све занимљивије великим страним компанијама, па овде своје тимове развија и израелски гигант TabTale и један од највећих светских креатора игара Ubisoft.
КАМПОВИ ЗА ОСНОВЦЕ
– ТЕХНОЛОГИЈА креирања програма и игрица је много напредовала последњих 10 година. У Србији већ годинама имамо Компјутерски камп за основце који током лета уче да праве игрице, уместо да их само играју – каже Варагић. – Деца већ од трећег разреда лако могу да праве једноставније игрице, углавном за мобилне телефоне. Неки од програма за игрице који се једноставно користе су GameMaker, или мало компликованији Unity.
ПОДИЗВОЂАЧИ– ВЕЋИНА компанија које праве игрице у Србији подизвођачи су страних компанија које имају своје канале продаје – каже Варагић. – И у наредним годинама, ако се говори о тржишту креирања игрица за мобилне платформе и компјутере, најчешћи послови биће управо у сегменту подизвођачких радова, због врло конкурентног тржишта. А овде тек почиње озбиљнија едукација из области предузетничких вештина, које представљају основу бављења самосталним бизнисом.
Б. Царановић Ј. Матијевић Новости
