У саопштењу се наводи да је број напада и притисака на новинаре и медијске раднике у 2019. већи за скоро 50 одсто у односу на прошлу годину, када су била 54 случаја, док је ове 77.
УНС истиче да подржава рад Комисије за истраживање убистава новинара, као и да је сматра заслужном за првостепену пресуду оптуженима за убиство Славка Ћурувије, прикупљање доказа у случају убиства Милана Пантића и рада на расветљавању околности смрти Даде Вујасиновић, али и сарадњу медијских и новинарских удружења на изради заједничке платформе за заштиту безбедности новинара и медијских радника.
УНС је подсетио да је чак 39 новинара и медијских радника који су радили за српске редакције, медју којима су Славко Ћурувија, Милан Пантић, Дада Вујасиновић и жртве бомбардовања РТС-а, убијено, отето, нестало или изгубило живот под нерасветљеним околностима, у периоду од 1991. до краја 2001. године.
„Само на Косову од августа 1998. до септембра 2005. године убијено и нестало 14 новинара и медијских радника, а ни у једном случају нису пронадјене њихове убице и отмичари“, наводи се у саопштењу.
По статистици Медјународне федерације новинара (ИФЈ) у последњих десет година убијена су 1.064 новинара, а судски епилог имало је свако десето убиство.
„Ова хладнокрвна убиства новинара имају за циљ да сакрију истину и тероришу оне који се усуде да је открију. Убити новинара и побећи, значи убити демократију“, наводи ИФЈ.
Одбор за заштиту људских права Генералне скупштине Уједињених нација, 18. децембра 2013. године усвојио је предлог да се 2. новембра обележава Медјународни дан заштите новинара, јер су на тај дан 2013. године новинари француског Радија Франс интернешенел (Радио Франце Интернатионал) Жислен Дипон и Клод Верлон, убијени у Малију.
