Глад чини човека рањивијим на хипотермију него што иједна зима може. И зато, када говоримо о хипотермији код штрајка глађу, говоримо о спуштеној телесној температури, али и о спуштеним границама издржљивости. О хладноћи која улази много дубље од коже, у срж снаге, у срж живота, указује докторка Славица Плавшић, специјалиста пулмологије истичући да је Дијана Хрка, која већ 16. дан штрајкује глађу, близу те границе.
Она је у објави на друштвеним мрежама, као лекар, упутила јавни апел Дијани да одмах прекине штрајк глађу, наглашавајући да њена борба тиме неће постати мања.
“Нормална телесна температура човека је око 37°Ц. Све изнад или испод те вредности је сигнал, а све испод 35°Ц већ је, медицински гледано, опасност. Постоје три степена хипотермије: блага (32–35°Ц), умерена (27–32°Ц) и тешка (испод 27°Ц). У тим дубинама хладноће, где тело тоне у успореност, престаје дрхтање, глас се мути, мисао се губи, срце посрће. То више није само хладноћа, то је клизање ка могућем губитку живота”, објашњава докторка Плавшић.
Углавном се, како каже, о хипотермији говори код планинарења, снега и јако ниских темпертура, мокре одеће, као о проблемима бескућника, алкохолисаних особа које заспу напољу у снегу. Али зима не мора бити мећава.
“Може бити и шатор на асфалту. Може бити и глађу исцрпљено тело, срце које ради на резерви, организам који више нема чиме да се брани. Управо то гледамо ових дана. Дијана Хрка је већ шеснаести дана у штрајку глађу. Под шатором, са грејалицом која више служи за привид него за заштиту, у ноћима када температура пада на 4–5 степени. Пре два дана у здравственој установи покушавали су да је загреју пуна два сата. Два сата да се тело врати из стања у којем никада није смело да буде”, наводи Плавшић.
Докторка даље указује зашто се хипотермија тако лако развија код особе у штрајку глађу.
“Хладноћу не трпи само кожа, већ и метаболизам. Без хране, тело губи способност да производи топлоту. Мишићи слабе, па дрхтање, први одбрамбени механизам полако престаје. Јетра и срце који су главни унутрашњи извори топлоте, раде успорено. Масно ткиво се истопило, па више нема изолације. И онда, чак и када напољу није ледено, тело постаје порозно, као стакло. Као да га хладноћа може дохватити већ кроз најмањи процеп, најмањи налет ваздуха, па и онда када смо уверени да имамо „грејалицу“”, пише она.
Докторка истиче да дуготрајни штрајк глађу, ноћи на пет степени, већ регистрована хипотермија, све то представља озбиљан ризик од слома виталних функција.
“Верујем да сви имамо обавезу да о томе говоримо јасно, људски и без сувишних ублажавања. Нема тог циља, ма колико био праведан, који вреди живота. И нема тог достојанства које се чува смрзнутим длановима и изнемоглим срцем. Зато апелујем људски, професионално, одговорно, да Дијана одмах прекине штрајк глађу. Тиме њена борба не постаје мања. Она, као човек, као биће које дрхти, дише, воли и пати за изгубљеним животом свог сина али и осталих жртава, већа је од сваке борбе. А живот, једном изгубљен у тишини хипотермије, не може се повратити”, поручује докторка Славица Плавшић.
Подсетимо, апел Дијани Хрки да прекине штрајк глађу раније су упутили и студенти Медицинског факултета, као и због здавствених радника Србије.
foto (BETAPHOTO/Nikola Todorović)
Р.М Данас
