Трећина глобалне привреде ове године биће у рецесији, упозорила је челница Међународног монетарног фонда (ММФ).
Кристалина Георгиева рекла је да ће 2023. бити тежа него прошла година јер резултати САД, ЕУ и Кине већ сада показују успоравање привреде, преноси ББЦ. Ова криза долази у тешком тренутку док рат у Украјини, растуће цене, веће каматне стопе и ширење ковида у Кини оптерећују глобалну економију.
У октобру је ММФ смањио изгледе за раст глобалне привреде за 2023. годину: “Очекујемо да ће једна трећина светске привреде бити у рецесији”, рекла је Георгиева за ББЦ. “Чак и у земљама које нису у рецесији, стотине милиона људи ће то осетити као рецесију”, додала је.
Катрина Ел, економисткиња Moody’s Analyticsa у Сиднеју, дала је ББЦ-ју своју процену светске економије. “Изгледи за рецесију су непријатно високи. Европа неће избећи рецесију, а САД ће бити на ивици”, рекла је.
ММФ је у октобру смањио своје изгледе за глобални приведни раст у 2023. због рата у Украјини, као и виших камата док централне банке широм света покушавају да обуздају растуће цене. Након октобра, Кина је укинула своју политику нулте заразе вирусом ковид-19 и почела поново да отвара своју привреду, иако се инфекција коронавирусом брзо проширила у земљи.
Георгиева упозорава да ће се Кина, друга највећа светска привреда, суочити с тешким почетком 2023. године. “Следећих неколико месеци биће тешко за Кину, кинески раст биће негативан, утицај на регион биће негативан, утицај на глобални раст биће негативан”, рекла је.
ММФ је међународна организација са 190 земаља чланица. Оне раде заједно како би покушале да стабилизују глобалну економију. Једна од његових кључних улога је да делује као систем раних економских упозорења.
Коментари Георгиеве биће алармантни за људе широм света, не само у Азији која је прошла кроз тешку 2022. годину. Инфлација је у сталном порасту у свету, углавном због рата у Украјини, док су више каматне стопе такође погодиле домаћинства и предузећа.
Привредни пад у Кини и САД
Бројке објављене током викенда указале су на слабост кинеске привреде на крају 2022. године. Подаци за децембар показали су да се фабричка активност у Кини смањила трећи месец заредом и то најбрже у готово три године како се инфекција коронавирусом шири у фабрикама у земљи. У суботу, у својим првим јавним коментарима након ублажавања ковид ограничења, председник Си Ђинпинг позвао је на више напора и јединства док Кина улази у оно што је назвао “новом фазом”.
Пад у САД такође значи да је мања потражња за производима који се производе у Кини и другим азијским земљама укључујући Тајланд и Вијетнам. Више каматне стопе такође поскупљују задуживања – стога из оба ова разлога компаније могу да одлуче да не улажу у ширење свог пословања.
Недостатак раста може подстаћи улагаче да повуку новац из привреде и тако земље, посебно оне сиромашније, имају мање новца за плаћање кључних увозних производа попут хране и енергије.
У оваквим успоравањима валуте могу изгубити вредност у односу на оне у просперитетнијим привредама, погоршавајући проблем. Утицај виших каматних стопа на зајмове утиче и на привреде на државном нивоу – посебно на тржишта у настајању, која би могла имати проблема с отплатом својих дугова.
Деценијама је азијско-пацифичка регија зависила од Кине као главном трговинском партнеру у време кризе. Сада се азијске привреде суочавају с трајним економским учинцима начина на који се Кина носи с пандемијом.
Обновљена потражња за робама попут нафте и руде гвожђа вероватно ће додатно повећати цене баш кад се чинило да је инфлација досегла врхунац.
“Кинеска ублажења ковид ограничења нису решење. Прелаз ће бити извор нестабилности барем током тромесечја марта”, рекла је Ел.
