Ђаци средњих стручних школа који су изостајали са наставе 15 дана и више, добиће у наредном периоду додатни час, односно допунску наставу како би кроз њу надокнадили пропуштено. С друге стране, професори негодују због тога, наводећи да морају за њих да направе нови план и програм, а притом нема места у распореду часова. У случају да просветари не одрже допунску, ученик има право да га пријави инспекцији.
Форум средњих стручних школа упутио је јуче допис Министарству просвете у ком изражава збуњеност и негодовање због новог Правилника о оцењивању, а којим је предвиђено да се ученицима који дуже време одсуствују са наставе односно 15 радних дана и више, направи нови план и програм и организује допунска настава.
Истичу да наставници у свим средњим школама излазе у сусрет оним ученицима који су оправдано изостали са наставе, али да из искуства знају да велики број ђака најчешће злоупотребљава овај институт и намерно изостаје из школе прибављајући разна оправдања до којих се данас врло лако долази.
Због тога апелује на Министарство да овај члан измени и ослободи професоре додатног оптерећења.
Председник Форума средњих стручних школа професор Милорад Антић каже за Нова.рс да је Правилник донет без аргумената, статистичких података и насумице и да само додатно оптерећује професоре који су увек посвећени свом послу и који излазе у сусрет ученицима који су дуготрајно одсутни, а желе да надокнаде пропуштено градиво.
„Изменом Правилника, професори су обавезни да деци која су дуго изостала с часова држе допунску наставу планом и програмом који треба унапред да ураде. Аутоматски, онда не можеш да држиш час и деци која су заиста болесна и онима која су намерно изостала. Сви ми знамо када је дете болесно, нема професора који неће помоћи таквом ученику који је имао одређене потешкоће са здрављем, био у болници и слично. Међутим, свесни смо да данас деца злоупотребљавају оправдања и набављају их где хоће“, наводи Антић.
Наводи да су српски ђаци изнад просека у Европи, па чак и у целом свету по броју изостанака из школе.
„Шта се овде ради? Има деце која манипулишу с оправдањем, а ми смо обавезни да им држим одопунску наставу. Раније није било тога, дакле допунски час држимо онима који то желе и којима недостаје то знање, али сада смо у обавези да држимо час ученицима који намерно не долазе у школу. Па њих ни не интересује тај час“, каже он.
Додатно оптерећење је што за допунски час за ову групу ђака, професори морају да направе нови план и програм.
„Верујте, има много таквих. Мислим на ђаке у стручним школама. Гимназија је друга ствар. Ми морамо да га оценимо и у складу с тим да му испредајемо и да држимо допунску наставу“.
Наводи и да ученик може да пријави професора уколико допунска настава није спроведена.
„Немогуће наћи термин“
„Инспекција може да каже да професор није радио са учеником. Значи, не могу да га оценим јер није долазио у школу зато што није желео, али морам да му предајем на допунском часу и да за то направим нов план и програм. Заиста оптерећујуће“, подвлачи Антић.
Портпарол Уније синдиката просветних радника Србија Весна Јеротијевић није сигурна на који начин ће настава за ђаке који су одсуствовали из школе бити спроведена.
„Проблем допунске наставе је што је у распореду часова немогуће наћи термин за допунску наставу. Раније је то било једноставно и уобичајено јер није било оволико изборних предмета, дакле ових обавезних изборних предмета, па часова информатике. Млађи разреди, рецимо, нису имали страни језик, старији обавезна два и тако даље, али како се тај фонд часова ширио на друге предмете, онда је допунска настава, па чак и додатна, отишла у други план из простог разлога што није било могуће пронаћи празан сат у распореду“, сматра Јеротијевић.
Додаје да допунска настава постоји од раније и да су могли да присуствују сви који су желели.
„Замислите онда додатну допунску наставу са додатним планом и програмом, који ће захтевати још један додатни час, а за који нема места“, сматра она.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
