Удружење грађана из Лесковца „И ја се питам“ од априла прошле године има своје просторије. Сви грађани који су заинтересовани за укључивање у доношење економских и политичких одлука у својој заједници могу да се обрате њима. Сем директног доласка у канцеларије овог удружења, кажу да су веома активни и на друштвеним мрежама, те их могу контактирати и тим путем.
Све што раде, раде, кажу, у интересу својих грађана. Ово удружење из Лесковца настоји да подстакне грађане да се што више укључују у развоју својих заједница. Из тих потреба, уз помоћ пројекта Твоје место у Србији отворили су просторије у самом центру града, а подршка им је стигла од Националне коалиције за децентрализацију.
„Имали смо и неку врсту менторства, будући да нисмо имали искуства на почетку како функционише правни систем код нас, финансијски, морали смо да сваки проблем на који наиђемо да питамо како може и добијали смо корисне савете што се тога тиче“, каже један од оснивача удружења Братислав Стаменковић.
Циљ коме они теже је укључивање грађана у доношење економских и политичких одлука у својој зајединици и тај општи циљ је уствари био увек испред њих.
Новоотворене просторије им, каже, значе много. У њима имају састанке удружења, али и друге активности којима се баве. Кључ успеха у свему што раде крунисан је Акционим планом за рад у локалним заједницама, који су донели након што су били у сталној комуникацији са грађанима на терену.
„Радили смо анкетирање грађана у локалним заједницама, помогли смо неким заједницама да раде акционе планове за развој и у оквиру свих тих активности. Ми смо искристалисали неких 50 предлога пројеката за које су грађани сматрали да су од важности за њихову заједницу и да их треба ставити у функцију“, истиче Стаменковић.
Он додаје да је код грађана присутан велики страх да представе своје потребе, тако да су људи из удружења њима нека врста заговорника њихових потреба, проблема, али и могућности развоја.
„Са тих 50 и нешто предлога смо изашли на неколико јавних расправа о буџету града и морам да кажем да онако, виде се и неки мали позитивни кораци од стране реакције градских власти за ослушкивање шта то ми имамо да кажемо као грађани, као удружење са људима са којима смо били у комуникацији“, додаје.
Неке ствари су одмах и подржане, те су им грађани одмах јавили да су неке активности кренули да се раде, неки пројекти да се реализују и то њима представља подстицај да наставе даље да раде у том правцу.
Пасивни грађани као последица дешавања последњих 30 година
Иако активизам јача и даље то, сматрају у удружењу, није довољно. Пасивност је последица политичког амбијента, где се ствара осећај да неко други треба да им реши проблеме, без да се они покрену и ангажују, додаје Стаменковић. Истиче да су они користили разне методе како би подстакли грађане да се укључе.
„Ту је била наградна игра ‘Буди супер грађанин – покрени своју заједницу’ где смо имали масу предлога пројеката од стране грађана које смо добили преко имејла, преко друштвених мрежа и ти су такође ушли у предлог које смо предали градској управи“, истиче.
Стаменковић не крије незадовољство конкретним резултатима, те наводи да грађани морају да се удружују са заједницама, да покрену иницијативе и да раде у зајединици, те је све на њима колико ће се они залагати.
Фото: А.Ђ/МРЦН
