Од 10. децембра у Србији ће бити омогућена вантелесна оплодња и донираним репродуктивним ћелијама увезеним из иностранства. Србија у овом тренутку има склопљен уговор са банком репродуктивних ћелија из Шпаније, али ће се број банака у наредном периоду повећавати. Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић објаснила је ко ће имати право да о трошку државе обави тај поступак.
Сања Радојевић Шкодрић навела је да до сада у Србији није могла да се ради вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом ни о трошку државе, али ни код парова који су сами плаћали поступак, преноси РТС.
Она је навела је да до сада у Србији није могла да се ради вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом ни о трошку државе, али ни код парова који су сами плаћали поступак.
„Од 10. децембра моћи ће у оба случаја да се увезе донирани материјал и да се целокупан поступак вантелесне оплодње обавља у Србији“, нагласила је Радојевић Шкодрић.
Објаснила је да ће право о трошку државе имати све жене до 45 година и то у следећим ситуацијама: оне које имају партнера, али не могу из својих јајних ћелија да постану мајке, оне које имају партера до 45 година, али чији партнер не може да има децу, тачније има дијагнозу азоспермије, као и жене до 45 година које немају партнера, а желе да се остваре као мајке.
„Такође, размишљали смо и о онима који су започели процедуру у иностранству, дакле у другим земљама и које су платиле пакет – никада се не увози једна јајна ћелија, већ пакет од неколико јајних ћелија, моћи ће тај поступак да наставе у Србији и трошкове транспорта ће платити такође Република Србија“, навела је Радојевић Шкодрић.
Поступак кошта око 7.000 евра
Указала је да целокупан поступак вантелесне оплодње заједно са донираним ћелијама и транспортом кошта око 7.000 евра.
„Све то ће сносити држава у случајевима који испуњавају критеријуме, а они који не испуњавају критеријуме и сами желе да плате биће им омогућен увоз и обављање поступка у Србији“, нагласила је Радојевић Шкодрић.
Навела је да већина земаља плаћа само део поступка, као и да је Србија једна од ретких која плаћа читаву процедуру. На питање на колико поступака ће имати право пар када крене са процедуром донираних ћелија, Радојевић Шкодрић каже да ће бити омогућено шест поступака.
„Три стимулисана од самог почетка до краја се обавља поступак и три из криоембриотрансфера – то значи да је припрема краћа и да се ради из замрзнутног материјала“, навела је.
Из којих банака ће моћи да се увезе донирани материјал
До сада Србија је потписала уговор са банком у Шпанији, а директорка РФЗО каже да ће бити уврштене све европске банке које дозвољавају извоз – Италија, Шпанија, Грчка и скадинавске земље.
„На тај начин ће заинтересовани родитељи моћи да бирају из које банке се увози донирани материјал“, поручује.
До сада су могли да бирају у којој клиници ће да раде вантелесну оподњу и на то држава није утицала – склопљен је уговор са шест државних и 13 приватних клиника.
„Родитељи ће и даље моћи да бирају у којој клиници ће да се радити вантелесну оплодњу, као из које банке ће бити увезен донирани материјал“, додаје директорка.
Како би се олакшала процедура, преко е-Управе биће покренута апликација која је увезала све институције – од референтне банке, за сада имамо једну референтну банку у Клиничком центру Србије, а до краја године биће уврштена и референтна банка у Народном фронту и све приватне лабораторије које испуњавају стручне критеријуме.
„И Министарство здравља и РФЗО су преко те апликације увезани, тако да сами корисници ништа неће радити, а преко апликације ће у сваком моменту моћи да виде у ком статусу се налази њихов захтев“, наглашава Радојевић Шкодрић.
Истакла је да је чекање на сагласност максимално пет дана, а целокупан увоз ће обављати референтна лабораторија.
„Оно што остаје корисницима је да у клиници у којој раде вантелесну оплодњу попуне образац са својим карактеристикама – крвна група, висина, тежина и моћи ће сами да бирају како желе да изгледа тај донор како би њихово будуће потомство што више личило на њих“, закључила је Радојевић Шкодрић.
