„Ношење маски нисам довољно озбиљно схватила. Али мислим да у једном тренутку морамо да кажемо да је то једини начин да се болест спречи, као и социјална дистанца и избегавање окупљања. Овај пут се трудимо да немамо репресивне мере јер је очигледно да ће вирус остати са нама. Ја мислим да ми као друштво морамо да се научимо да живимо с вирусом док не стигне вакцина, а мислим да то нећемо успети ако уведемо репресивне мере, а да када их укинемо дође поново до пикова“, наводи.
Понавља да она не сваљује кривицу на грађане.
„А да ли смо погрешили? Да, погрешили смо. Као што су од почетка борбе грешили сви, скоро сваки дан. Кризни штаб је заседао, али нисмо имали потребу за свакодневне конференције јер су бројеви били под контролом. Сад очигледно поново има потребе. Није кривица на грађанима, кривица је на вирусу. Да ли сам се оглашавала после дербија? Не, али нисам тада видела овакве бројеве, било је много мање хоспитализованих, није било људи толико на респираторима. Ми можемо да се играмо тих оптужби и игре са бројевима, али ја не видим чему то“, поручује Брнабић.
На питање како Кризном штабу није било необично да је готово месец дана, према званичним подацима, једна особа дневно преминула, уз неколико дана где није био ниједан смртни случај, Брнабић каже да свака земља ради ревизију података, те да ће је радити и Србија.
„Јер се ревизија ради после сваке овакве ситуације. Немамо никакав проблем с тим, да смо желели нешто да кријемо, не бисмо правили базе података и одржавали конференције. Да сам знала да нас овако нешто чека, прво бисмо радили дигитализуацију здравственог система, а не просветног“, закључује Брнабић.
Она је навела да Србија на почетку епидемије није имала никакав систем, а и у случају обичног грипа Институт Батут је скупљао податке појединачно позивајући сваки центар.
„Овај систем ковид19 је направљен ад хок и критикован је с правом. Запосили смо најмање 50 људи да седе у болницама и попуњавају базу да не бисмо оптерећивали лекаре који се боре с ковидом. Систем је кад имате електронски картон и практично не водите паралелни систем него из њега повачите информације. Ми немамо тај систем“, навела је премијерка.
Она је рекла да јој зато није јасна сва та критика, како да се сви заједно не боримо против вируса.
„Да кажемо да су сви позитивни преминули од ковида19 и даље бисмо имали добре резултате. Не знам зашто бисмо лагали око овога. Србија је успела у овоме. Нешто смо неуспешнији сада када су укинуте мере“, навела је Брнабић.
Она је навела да се у систему ковид19 на пример не може извући податак колико је било комерцијаних тестирања на захтев и колико је од њих позитивно јер, како је додала, систем није прављен на то.
„Ово је досад најбољи систем који смо имали, а направили смо га ад хок. А ја хоћу да ми направимо систем“, навела је премијерка и додала да би да је знала да прети епидемија у свом експозеу инсиситрала на дигитализација здравства, а не на дигитализацији образовања.
Говорећи о кашњењу резултата тестова навела је да су неки бржи неки спотрији, да се раде и ПЦР и брзи и серолошки тестови и да повремено долази до загушења. Она је најавила Најавила да ће око 20. јуна бити отворена још једна лабораторија „Ватрено око“ у Нишу с капацитетом око 1.000 узорака дневно.
„Немојте да покушавате да урушите поверење јер смо дали све од себе и немамо шта да кријемо и нема места за политизацију“, поновила је Брнабић.
Јаковић: Проблем у комуникацији
„Све време је стратегија као и сада спречаване заразавање. Ова болест се у свету овако сузбија. То је једини начин да епидемију ставимо под контролу“, навео је епидемиолог Срђа Јанковић.
Он се осврнуо на тренутак када је ванредно стање замењено мерама на нивоу препоруке. То су исте мере и оне су једнако делотворне ако се спроводе, додао је.
Највећи простор за самокритику Јанковић види у комуникацији.
„Очигледно је да до свих људи нисмо успели да дођемо да без икакве репресије сви заједно спроводимо ове мере“, рекао је Јанковић.
