Загорска улица у Земуну понеће име Благоја Јововића, који је 10. априла 1957. године у Аргентини извршио атентат на Павелића, а Црњански добија споменик на Ташмајдану, код бисти постављених другим књижевницима.
Споменик Јовану Јовановићу Змају биће постављен у истоименој, Змај Јовиној улици у центру града код Обилићевог венца, а споменик Селимовића на раскршћу улице Краља Петра и Господар Јованове.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић, који је инцијатор промена назива улица и постављања споменика, оценио је да је убиство Павелића херојски чин и додао да му је драго да ће тренутни сазив Скупштине показати шта мисли о томе.
„Дигла се клика, мањина у земљи, а то се види код историчара, новинара и медија који воде хајку против именовања, то су људи који не желе да поштују своју традицију“, рекао је Весић.
Весић се осврнуо и на критику историчарке Дубравке Стојановић о додељивању назива улице Јововићу и упитао „колико је то болесно“ да се говори да ли је он херој или убица.
„Они хоће да Срби једини немају право да славе своју историју, да једини немају право да славе све своје хероје. Сутра ће нам тражити да укинемо Обилићев венац јер је Милош Обилић убио легитимно изабраног султана“, рекао је Весић.
Весић је прочитао и писмо породице Јововић у којем стоји да је Благоје Јововић тајну о убиству крио више деценија, све док га митрополит Амфилохије није наговорио да је открије 1998. године.
Раде Вељановски из Грађанског демократског форума оценио је да је промена назива Загорске у Улицу Благоја Јововића изражавање непријатељства.
„Брисање имена која асоцирају на места из бивше Југославије, јавност бруји о томе, нема сумње да се ради о ксенофобији. Заборављамо да у Земуну живе и Хрвати, а то су наши грађани“, рекао је Вељановски.
Вељановски је историјску позадину о Јововићу довео у питање и упитао зашто се не сачека да историчари дају свој суд о његовом лику.
Шеф одборничке групе Српске напредне странке (СНС) у Скупштини Београда Александар Мирковић упитао је колико да се чека суд историчара у Србији, „који историју виде на три различита начина“.
Весић је претходно најавио и измену назива других улица које носе имена по топонимима из СФРЈ, а објашњавајући зашто се градска власт одлучила на овај корак, он је рекао да од главних градова република бивше Југославије само Подгорица и Скопље имају Београдску улицу.
Заменик градоначелника Београд је о промени имена улица у Београду разговарао и са председником Србије Александром Вучићем, који га је, како је рекао, лично молио да се не мења име Сарајевске улице.
Вучић: Задарска ће бити Улица Добрице Ћосића, а Загребачка Коче Поповића
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да су за време претходне власти у Београду од 2000. до 2013. промењени називи 1.162 улице.
Вучић је рекао да ће Задарска улица бити Улица Добрице Ћосића, а Загребачка Коче Поповића и оценио да тиме „треба да се поносимо“.
Он је навео да је у последњих седам година само 76 улица променило назив, а притом је садашња власт морала да враћа улице генерала Жданова или маршала Толбухина које су биле укинуте.
Вучић је потврдио да је молио челнике Београда да не мењају назив Сарајевске улице која је препознатљива и због занатских радњи, а многима је и оријентир за сналажење.
„Интересантно је како су хистерично јављали сарајевски медији да се укида Сарајевска улица, а стидљиво су јављали кад су они укинули Београдску“, рекао је Вучић.
Додао је како на њихова објашњења да то није исто јер они нису бомбардовали Београд, каже да он не би рекао „ни да су баш они из Београда бомбардовали Сарајево, али да га свакако није бомбардовао Јован Јовановић Змај, па је и његова улица укинута“.
Вучић је изјавио да у Србији постоје две или три школе које се зову „Живојин Мишић“ а има шест школа „Владимир Назор“, и уз опаску да би „из коже искочио“, питао је како је то Назор задужио Србију више него Мишић, али и додао да ћемо ми у Србији „чувати и Назора и Мишића“.
Главни урбаниста Београда: Сече шуме на Кошутњаку неће бити
Група грађана и активиста окупила се испред Центра Сава, где се одржава седница Скупштине Београда, како би протестовали против сече шума на Кошутњаку. Главни урбаниста Београда Марко Стојчић изјавио је да сече шуме на Кошутњаку неће бити и позвао грађане да не наседају на „јефтине политичке трикове“.
Окупљени грађани су захтевали су да присуствују седници како би разговарали са одборницима.
На почетку седнице Скупштине Београда, Стојчић је рекао да се план о изградњи новог филмског студија на месту Авала филма налази тек у фази раној јавног увида, што значи, како је додао, да иза тог документа не стоји град, већ инвеститор.
„Овај документ није документ иза којег стоји Београд и његове институције, јер још увек није део своју реч. То је иницијатива инвеститора“, рекао је он.
Нагласио је да се тек чека да републичке и градске институције да дају своје мишљење, а за примедбе грађана које стижу у градску управу, рекао је да нису правовремене.
„Наравно да нећемо дозволити, као Београд да се угрози нешто што је квалитетна природа на основу којег дишемо кисеоник“, истакао је Стојчић.
Додаје да ће грађани, када се уради нацрт плана изградње, имати прилику да пред комисијом за планове и другим институцијама дају своје мишљење и образложе своје примедбе.
„У питању је територија у Филмском центру, а инвеститор има подршку Републике Србије да изгради нови филмски студио на месту Авала филма“, рекао је он.
