Јавност Србије је почетком децембра сазнала да је Агенција за заштиту животне средине, како је то навело више невладиних организација, “без најаве и објашњења променила критеријуме за оцену квалитета ваздуха”. Тако је ваздух који је до недавно био оцењен као загађен, квалификован као прихватљив.
Промене су се односиле и на квалитет ваздуха за вредности концентрације ПМ2,5 и ПМ10 честица, које су најопасније јер поред респираторних, изазивају и кардиоваскуларне и малигне болести. Те честице, како показује извештај Агенције за заштиту животне средине, чине чак 77 одсто укупног удела загађујућих материја у ваздуху.
То, међутим, није била прва промена тврди за Инсајдер тадашни начелник одељења за квалитет ваздуха Миленко Јовановић. Прве измене параметара на званичном сајту открио је случајно у октобру ове године. На то су им пажњу скренули грађани који су се интересовали око неусаглашених информација на сајту Агенције. О свему томе писаним поднеском обавештава руководство Агенције 29. октобра и тражи одговор јер његово одељење, иако надлежно, о свему томе није било обавештено.
“Тада сазнајем да је директор наложио компанији која одржава информациони систем квалитета ваздуха да промени критеријуме за приказ ПМ 2.5 уз нејасно објашњење. Реакција на мој мејл је да је директор, поново не обавештавајући нас, наложио враћање на претходно стање приказ поменутог индекса”, објашњава Јовановић.
Додаје да је то одељење затим направило план како да се реши проблем и о томе 2. новембра обавештава надлежне.
“Прихваћена је промена једне класе концетрација ПМ 2.5 честица водећи рачуна о лимитима које нам даје наше законодавство за остале полутанте. То је била трећа промена за четири дана. Тада се на сајту појавило адекватно незбуњујуће објашњење критеријума на обе странице. Реакција на то је била одлука директора да све ресетује на прву варијанту. Садашњи критеријуми за САQИ индекс су минимум пета измена што је и довело до бурне ракције јавности”, каже Јовановић.
Он напомиње да су измене морале да се ураде уз консултацију са свим стручним институцијама, пре свега ресорним Министарством и Агенцијом за заштиту животне средине која је носилац информационог система квалитета ваздуха.
“Постигнуто је збуњивање и узбуњивање јавности због непотребног мењања критеријума пред зимску сезону повећаних концентрација што може дати утисак намерног ублажавања стања квалитета ваздуха. Све то је могло да се уради и током лета”, каже Јовановић.
Он понавља да ни о једној промени као начелник одељења које се бави квалитетом ваздуха није обавештен већ да их је случајно откривао, а затим “менаџменту покушавао да појасни да тако не треба да ради у циљу спречавања компромитације високог угледа Агенције”.
Критеријуми који се данас могу пронаћи на сајту Агенције разликују се од оних који су коришћени у извештају за заштиту животне средине објављеном у септембру ове године.
За настале измене Агенција је на званичном сајту покушала да да објашњење. Наведено је да је то урађено како би се објединили подаци са мерних станица те да је за то било неопходно да се примени исти индекс.
“Након усаглашавања, подаци који су доступни на веб порталима Градског завода за јавно здравље Београд и Агенције за заштиту животне средине, су уједначени и грађани добијају транспарентан и ефикасан приказ података са свих 13 мерних станица за територију града Београда”, саопштила је Агенција.
Јовановић наводи да такво објашњење није тачно јер се Агенција не усклађује са локалним нивоом већ обрнуто.
“Две и по године на сајту Агенције није било података са аутоматских станица које су под ингеренцијом Града Београда, а које су у локалној мрежи, без икаквог разлога и основа. Свакако, Агенција је републички ниво и не могу је прегласавати локалне институције”, упозорава Јовановић.
Јовановићево скретање пажње на нелогичности и проблем завршило се тако што је остао без посла, 19 месеци пред испуњење услова за одлазак у пензију.
Дан након последњег мејла који је упутио руководству поводом измена параметара за оцену квалитета ваздуха, 3. новембра, Јовановићу су без најаве укинули службени мејл и телефон.
“Све то уследило је без одлуке, обавештења, јасног разлога. Против мене су покренули дисциплински поступак због наводне одговорности за лоше стање и наводно неодржавање мерних станица које су иначе у добром стању. Осим тога ја сам тај који је поставио свих 40 станица у Србији”, наводи Јовановић који је у Агенцији радио од њеног оснивања, пуних 16 година, а од 2017. као начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха.
