У 2022. години, од када је Русија покренула рат против Украјине, најмање 12 новинара и медијских радника је погинуло, а 21 је повређен током обављања професионалних дужности, наводи се у годишњем извештају партнерских организација Платформе Савета Европе за промовисање заштите новинара за 2023.
Како се наводи, рат се догодио у контексту континуиране деградације слободе штампе широм Европе, уз значајно повећање броја притворених новинара.
У извештају под називом „Рат у Европи и борба за право на извештавање“, истражују се главне претње слободи медија у Европи и упућују препоруке Савету Европе, Европској унији и државама чланицама о акцијама за побољшање ситуације.
Током 2022. године, платформа је објавила 289 упозорења о озбиљним претњама или нападима на слободу медија у 37 држава, при чему су новинари били убијани, затварани, нападнути, правно узнемиравани и подвргнути кампањама клеветања.
Овај број укључује и упозорења која се тичу Русије, јер су партнерске организације наставиле да прате стање слободе медија и нападе на новинаре након избацивања те земље из Савета Европе у марту 2022.
„Последњих година смо видели забрињавајући пораст напада и претњи на новинаре. Многи новинари су показали храброст, а други су платили животом право да извештавају о агресији Русије из Украјине. Чињеница да многи од ових напада остају некажњени угрожавају саму основу наших друштава“, изјавила је генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић.
Она је позвала државе чланице да ово питање схвате озбиљно и да у потпуности поштују и штите права новинара, њихову безбедност, као и да спрече цензуру и друге облике мешања у њихов рад.
Извештај платформе детаљно испитује гушење независног новинарства у Русији и на окупираним територијама у Украјини и садржи посебно поглавље о Белорусији.
Осим новинара који су погинули у активној служби током рата, платформа је забележила и једног убијеног новинара у вршењу дужности – Гунгор Арслан у Турској, у поређењу са четири у 2021.
Партнерске организације закључују да су произвољна хапшења и притварања новинара постала уобичајена појава у Европи. До краја 2022, 127 новинара и медијских радника било је у притвору, укључујући 95 за које су упозорења била активна на платформи (што представља повећање од 60% у односу на 31. децембар 2021.) и 32 новинара и медијских радника у Белорусији.
Током 2022. године, платформа је забележила 74 упозорења о физичким нападима на новинаре (26 одсто свих упозорења), 41 упозорење о притварању и затварању новинара (14 одсто), 94 упозорења о случајевима узнемиравања и застрашивања новинара (32 одсто), и још 80 упозорења о другим радњама које имају застрашујуц́е ефекте на слободу медија (28 одсто).
У извештају се такође разматра и увођење закона који ограничавају рад новинара, надзор комуникације, лажне вести и дезинформације, злоупотреба правосуђа за кажњавање или застрашивање новинара, стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАППС), притисак на јавност, услужни медији и др.
Извештај одражава упорни недостатак напретка у решавању 35 случајева напада на новинаре који су прошли некажњено, од чега 26 у вези са случајевима убистава, наведено је у саопштењу Савета Европе.
