Православни верници данас славе једну од најбитнијих светица српског порекла, Свету Петку, у Бугарској и Грчкој позната и као Параскева.
Српска православна црква данас празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.
По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Уобичајено је да се на данашњи дан оде у цркву Ружица на Калемегдану где се покрај капеле Свете Петке узима чудотворна вода за коју се верује да лечи многе болести, а нарочито проблеме са видом.
Иако је Светка Петка у календарима свих православних црква уписана црвеним словом, данас није обавезан пост.
Према народном веровању на данашњи дан не ваља да се меси хлеб, пере веш и раде други физички послови за које се користи рубље.
Овај обичај установљен је због тога што се Света Петка првенствено сматра заштитником жена, а потом и болесних. Због тога је црква и дозволила да се у народу уврежи овакво веровање како би жене имале слободан дан од тешких послова које су некада обављале и у кући и на пољу.
Обичај је и да жене шест дана уочи Свете Петке посте, а да се потом седмог дана причесте и једу мрсно.
Култ Свете Петке негује се вековима и у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
