Велико истраживање о ставовима студената: Да ли су верници, каквог лидера желе, којим институцаијама највише верују и како се информишу

Институт за филозофију и друштвену теорију и Факултет политичких наука спровео је велико истраживање под називом „Студенти у блокади: Од слушаонице до улице“ које открива ставове студената о најважнијим темама – од политике до религије.

Истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2025. године. Метода прикупљања података било је анкетирање студената током студенских пленума и састанака радних група, а анкетни упитник је имао 50 питања.

Учествовали су студенти шест државних универзитета у Србији који су били у блокади – Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Државни универзитет у Новом Пазару, Универзитет уметности. Како се наводи, истраживање је обухватило студенте широког спектра факултета и одсека у свим научним пољима, укључујући и случајеве где су заједнички пленумима присуствовали студенти из више јединица.

Величина узорка на којем је обављено истраживање је износило 973 студента, а истраживање је одобрио Етички комитет Факултета политичких наука Универзитета у Београду. У истраживању је учестовало 53,6 одсто девојака и 46,4 одсто младића. Учествовало је највише студената са Универзитета у Београду и то 42,6 одсто, затим са Универзитета у Новом Саду 23,5 одсто, са Универзитета у Нишу 12,7 одсто, Универзитета у Крагујевцу 12,5 одсто, Државног универзитета у Новом Пазару 5,2 и Универзитета уметности 3,6.

Религија
На питање о религији, чак 31,8 одсто студента се изјаснило да су верници и да практикују веру, односно да иду у цркву и да посте, док се 29,6 одсто њих изјаснило да верују, али не практијују веру. Око 17,2 одсто се изјаснило да су агностици, док се 14,9 одсто студената изјаснило као атеисти.

Студенти који највише практикују веру долазе са Државног Универзитета у Новом Пазару – 74 одсто, док Универзитет у Београду броји 29,9 одсто таквих студената, Универзитет у Новом Саду 30 одсто, а Универзитет у Крагујевцу 49,6 одсто. Што се тиче студената који су атеисти, односно агностици, највише их долази са Универзитета уметности и то 27,3 одсто, односно 36,4 одсто. Истраживање истиче да је 51,2 одсто испитаника похађало веронауку, док је 48,8 одсто похађало грађанско васпитање у школама.

Колико им је вера важна за лични живот на скали од 1 до 10, већина студената је се изјаснила са одговорима између бројева 5 и 6, а за студенте са Државног Универзитета у Новом Пазару везује се бројка 8,51. Међутим, чак 84 одсто студената је истакло да је важно да у Србији постоји верска толеранција и суживот.

Најважније вредности за друштво
На питање шта је од вредности најважније за једно друштво, студенти су могли да бирају између друштвене правде, слободе, демократије, једнакости, солидарности, безбедности, економске стабилности…

Као најважнију вредности они су истакли друштвену правду са 21,5 одсто. Одмах за њом је слобода са 20,7 одсто, демократија 18,6 одсто, једнакост са 11,7 одсто, солидарност 11,5 одсто, безбедност и национални идентитет по 5,4 одсто и економска стабилност сан 5,1.

Политика
Када је реч о политици, истраживање је показало да се чак 84,5 одсто студената највише информише преко друштвених мрежа – преко Инстаграма, Твитера, Фејсбука и Редита. Њих 47,3 одсто се информишу преко онлајн новина и портала. Телевизија је на трећем месту са 21,3 одсто, а потом и Вибер и WхатсАпп групе које броје 18,4 одсто. Мањи број (5.1 одсто) информише се путем подкаста, док су штампане новине и радио избор тек 1,4, односно 1,2 одсто испитаних.

Што се тиче медија које студенти највише прате и преко којих се највише информишу, највећи број учесника – њих 72,5 одсто – изјаснило се да прати Н1 и Нова С. Преко РТС-а информише се тек 7 одсто испитаних, док Информер, Српски Телеграф и Ало прати 1,4 одсто. Сви остали медији су испод један одсто.

На питање „Шта вас је највише мотивисало да се укључите у блокаде?“, 54,9 одсто учесника истраживања одговорило је „Жеља за променом система који је довео до пада надстрешнице“. За 37,6 одсто мотивација је незадовољство радом државних институција, а 33,8 одсто студената је мотивисала борба против корупције.

Солидарност са студентима који су нападнути током одржавања почасти жртвама био је мотив за 18,9 одсто студената да се укључе у блокаде, 18,2 одсто због личне забринутост због заташкавања информација везаних за реновирање железничке станице у Новом Саду, а смена власти мотив је за 15,5 одсто испитаних.

Према овом истраживању, чак 48,6 одсто студената редовно учествује у раду пленума, док 40,5 одсто њих редовно учествује у раду радних група.

Чак 57,9 одсто студената сматра да је боље информисано о политици и државној управи од већине људи, док 35 одсто мисли да би могло да обавља јавну функцију као и већина других људи.
Чак 71,3 одсто студената верује да има прилично добро разумевање важних политичких питања са којима се суочава наша држава.

Око 52,9 одсто студента сматра да блокаде имају политичку димензију, али да она није доминантна, док 60,2 одсто њих истиче да јесу променили мишљење о улози студената у друштву, те да сада сматрају да они могу бити важан фактор промена. Већина, односно 67,4 одсто студената, сматра да то што блокаде немају лидера да итекако позитивно утиче на ефикасност блокада.

Институције и избори
Оно што је занимљиво јесте да, према овом истраживању, чак 93,5 одсто студената није никада био члан ниједне политичке партије, а тек 3,3 одсто јесте. Иако нису чланови странака, редовно излазе на гласање када су избори, односно 85 одсто. На питање „Да ли мислите да се у Србији ситуација може мењати гласањем?“ више од 56 одсто вреује да може.

Кад већ говоримо о политици, чак 86,8 одсто студената нема осећај да се политичари обраћају њима када говоре. Такође, 51,4 одсто студената сматра да постоје разлике између политичара и политичких партија у Србији, али да су оне врло мале, док 34,6 одсто сматра да су сви политичари исти, те да нема никакве разлике међу њима. тек 9,4 верује да се сви разликују.

Истраживање показује и да студенти највише имају поверења у академску заједницу, затим у невладине организације, потом војска, црква па медији. Полиција је на петом месту са 1.8 одсто, а председник на последњем са 1.07.

Када се говори о квалитету избора у Србији, студенти немају много поверења.

Њих 94,6 одсто сматра да се гласачима прети или се на њих врши притисак на бирачким местима, док 95,6 одсто сматра богати и моћни купују политички утицај и изборе. Чак 98,8 одсто студената сматра да гласачи добијају новчане или друге користи у замену за глас, а 98,3 одсто истиче да већина медија отворено фаворизује владајућу странку. Око 66,3 одсто студената сматра да да се опозиционим кандидатима онемогућава да учествују у изборној трци.

А колико студената верује да се гласови се поштено пребројавају? Тек 4,7 одсто.

Велика већина студената, око 81 одсто њих жели да Србија има демократског лидера кога бирају грађани и који поштује институције. Далеко је мањи број оних који су гласали за опцију „Народног вођу који изражава ставове већине“ – тек око 13,3, а још мање жели да види на челу државе „Неког строгог и јаког лидера – као што је генерал у војсци“ или „Очинског типа, који брине али и доноси одлуке мимо воље грађана“. За ове опције гласало је 3,2, односно 2,4 одсто.

Foto: EPA/ANDREJ CUKIC; Vladislav Mitić/Nova.rs; Goran Srdanov/Nova.rs

Ана Ташковић Нова