Пуних седам месеци студенти свих српских универзитета бију битке с режимом у Србији, тражећи да се кривци за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду која је убила 16 људи, а једно тешко повредила, процесуирају. Студенти се боре свакодневним протестима на улицама и блокадама факултета, ризикујући да изгубе академску годину, статус студента, дом, кредит или стипендију, а све зарад владавине права. И поред свега тога, нађу се они који им замерају што не преузму и остваривање других, такође важних, друштвено-политичких питања у Србији попут Косова, придруживање Европској унији, затим што се истичу једне заставе, (попут руске) или не појављују друге (попут ЕУ).
Студенти у блокади напокон су се огласили поводом бројних замерки на неизјашњавање о важним друштвено-политичким питањима у Србији, попут уласка у ЕУ, Косова, ратним злочинима, а која им се намећу откад су ступили у блокаде факултета.
Наиме, видевши њихову упорност, снагу за даљу борбу и одличну организованост, чини се да део јавности у Србији жели да студенти преузму и решавање других бројних питања, осим оних који су истакли још у децембру прошле године, а тичу се преузимање кривице за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду.
Наравно, последњих недеља основни захтев студената јесте расписивање избора, што ће и бити њихова главна порука на великом протесту 28. јуна.
Студенти су се напокон огласили поводом тога, истичући да „сви хоће промену, али не на својој кожи – сви заступају компромис, али да га учини други“.
„Већ данима у опозиционом делу српског Твитер неба бије се једна битка: ‘Желим своју заставу, желим да ви заступате мене…’. Једна групација очекује од студената да врате Косово и Метохију под пуну контролу Србије за шест месеци својих протеста, друга да се Србија магично прикључи ЕУ, јер студенти су на улици и сви плачемо и волимо се и магија је око нас“, наводе студенти у саопштењу објављеном на друштвеној мрежи Икс, а на профилу студената Факултета техничких наука у Новом Саду.
Жеље су једно, реалност друго
Како даље објашњавају, у реалности није баш тако, наводећи да су „идеје и једних и других само балон од сапунице“.
„Тренутно само пусте жеље, јер се и једни и други препиру око корака 2, а заборављају корак 1, а то је расписивање избора и победа на истим, али авај свима је важно да су баш они правоверни. Заборављају сви мали детаљ, ако студентски покрет не победи, нема ни Косова, ни ЕУ, има тренутног режима и то је то. Немамо чај од хибискуса, узмите нешто са роштиља“.
Наглашавају да ће 28. јуна свакако доћи сви који желе промене, а ако хоће заставу, нек понесу заставу Србије, поручују студенти. Они ће, кажу, понети заставе факултета јер их оне све спајају.
„Довољно је само доћи, ако хоћете заставу, понесите заставу Србије. Ова земља је оно што нас спаја и њу покушавамо да променимо на боље, ми ћемо понети заставе факултета, они нас све спајају. Желите поделе, па онда носите све што дели и посвађајте се са оним поред вас тада, пљујте се међусобно, ред је по старом обичају да се посвађамо и разиђемо, то до сада уопште нисмо гледали 125.326 пута. Сви хоће промену, али не на својој кожи, сви заступају компромис, али да га учини други“.
Студентски покрет – деценијска шанса
Велики део јавности у Србији, сложићете се, сматра да се ово што су до сада студенти урадили мирним и академским путем, неће више никада поновити.
И сами студенти кажу да су свесни да се покрет као њихов више никада неће појавити на овим просторима. И због тога поручују народу који их подржава да их не притискају да врше поделе, те да свако истиче оне вредности које сматра да треба.
„Овакав студентски покрет појавио се сада и неће га бити поново, ово је деценијска шанса, или ће доћи до промена или све што се дешава око нас ми заслужујемо ипак. То, које ја вредности заступам, не морам да покажем ни на мајици, ни качкету, али ако је вама то важно, па носите онда шта желите, али немојте очекивати од другог да не учини исто, нема љутиш. На крају крајева, живеле наше поделе, јер код њих их нема, па смо и по томе бољи. Њих само паре вежу, па су лако сви заједно, а ми смо сви своји, правоверни. Код њих су и десни и леви једнако добродошли, ми ипак нудимо само хибискус“, поручују они.
Погледајте њихово саопштење на Иксу:
Doček studenata ultramaratonaca u Briselu Foto: FoNet/AP/Dušan Gajić
Сања Радовановић Нова
