“Незахвално је тумачити шта се догађа у РТС-у у односу на центре моћи и зашто управо сада. Већина чланова садашњег Управног одбора је реизабрала Драгана Бујошевића пре две године тако да је логично да су свих ових година упознати са начином финансијског пословања РТС-а”, каже у разговору за Данас Веран Матић, члан Радне групе за безбедност новинара и председник АНЕМ-а, упитан зашто је баш сада отворена афера са наводним финансијским малверзацијама на Јавном сервису.
Наш саговорник истиче да годинама уназад постоји тензија између генералног директора и председника Управног одбора РТС.
– Својевремено се тај сукоб одигравао током Бујошевићевог реизбора (који је због тога изабран тек из трећег пута), а сада је ескалирао због финансија. Већина чланова садашњег УО је реизабрала Бујошевића пре две године. Тим пре делује чудно како су и зашто исцурели ови документи који бацају ново светло на начин пословања републичког јавног медијског сервиса. Време ће показати да ли ће оно што се дешава окончати на нивоу сукоба председника и једног новог члана Управног одбора (који се за сада једини оглашавају у јавности) са менаџментом РТС-а или је ово само увод у нешто веће што ће тек уследити – каже Матић.
Према његовим речима, какав год да буде био крајњи исход, више ништа неће бити као пре него што су „исцуреле“ све ове цифре, ангажмани и аранжмани. Али, додаје, на жалост, то неће донети никакав нови квалитет.
– Не би било продуктивно да разговарамо о овој теми, а да се не присетимо како је све почело пре две деценије. Медијска заједница је 2002. године изиграна од стране представника ДОС-а које је тада представљао Чедомир Јовановић у својству шефа посланичке групе у Парламенту. То је било епохално изигравање појма јавног медијског сервиса и појма регулације. Наиме, експертски тим медијске заједнице направио је предлог Закона о радио дифузији, који је обухватио структуру која обезбеђује заштиту јавног интереса, структуре РРА… – указује Матић.
Он додаје да не зна ко је донео ту одлуку, али се сећа тога као једне од најтрауматичнијих ситуација у животу.
– Тренутка који вам руши идеале, који вам је гори од ситуација у којима сте животно угрожени. Тада ми је Чедомир Јовановић, урлајући на телефон, свашта говорио на таласу онога што је Зоран Ђинђић рекао у Вашингтону: “Даћемо им ордење али не и фреквенције…”. Морам то стално да помињем, подсећам, јер је реч о континуитету. Тада је направљен тадашњи РРА/садашњи РЕМ и то је очигледно била и остала жеља велике већине политичког и културног естаблишмента у Србији – истиче Матић.
Он додаје да не разуме због чега је Бујошевић настојао да добије нови мандат, ни како је могуће да УО РТС добије чланове који су функционално неписмени, нити како је могуће да наше колеге које представљају име и презиме професионалног новинарства и заштите јавног интереса, не изађу у јавност са својим виђењем осветљавања или замагљивања онога што се догађа у овом тренутку.
– Зато мислим да је веома важно да пронађемо нова решења у Закону о јавном информисању и медијима, Закону о електронским медијима, а поготово у Закону о јавним медијским сервисима како бисмо побољшали постојеће стање и предупредили да се нешто овако понови. Зато би на таласу овога што се тренутно догађа, требало размислити о концепту радне групе која ће бавити изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима које предвиђа Медијска стратегија – указује наш саговорник.
Кључни постулати, додаје, морају се базирати на заштити и промоцији јавног интереса који је већ дефинисан у два медијска закона.
– Не требају нам парцијални, ситносопственички интереси оличени у фасцинантним новчаним износима или заузимању страна у сукобу, већ концепт који штити и велича кључне демократске поставке једног друштва а које јавни медијски сервис треба и мора да симболизује својим постојањем и свакодневним радом – наводи Матић.
Према његовим речима, начин рада Јавног сервиса, који се сада проблематизује, установљен је у време док је Александар Тијанић био његов директор.
– Мој утисак је да га није занимала трансформација старог РТС-а у прави јавни медијски сервис, што би подразумевало структурне организационе и озбиљне кадровске промене. Не мислим ни на начин Милорада Вучелића када је 1993. године селективно отпустио више од 1.000 новинара и медијских радника, већ на праву трансформацију у ефикасни јавни медијски сервис. За то је потребна снажна политичка воља, вера у значај улоге јавног медијског сервиса у свакој области живота, јасна и одржива визија, бизнис планови као и фокус на остваривање улоге заштитника јавног интереса – закључује Веран Матић.
foto FoNet Milica Vučković
Катарина Живановић Данас
