Почетком фебруара Србију је потресла вест о ослобађајућој пресуди Апелационог суда за окривљене у случају убиства новинара Славка Ћурувије. Наиме, након 25 година од убиства, скоро девет година од почетка суђења и две осуђујуће првостепене пресуде, Апелациони суд је, у другостепеном поступку, правоснажно ослободио окривљене, некадашње припаднике Државне безбедности.
Медији у Србији пренели су ову вест у складу са својом уређивачком политиком. Тако су наслови углавном дали информацију да су окривљени правоснажно ослобођени од оптужби, што је одговарало садржају текста, међутим, у неким медијима изостало је кратко образложење које може битно да утиче на расуђивање читалаца.
Било је обмањујућих наслова, али ипак не крше професионални кодекс
Неки од наслова у најчитанијим онлајн медијима били су: „Апелациони суд ослободио окривљене за убиство Славка Ћурувије“ (Блиц, Еуронеwс), „Правоснажно ослобођени за убиство Славка Ћурувије“ (Политика), „ЧЕТВОРКА ОСЛОБОЂЕНА ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ: Апелациони суд у Београду донео другостепену пресуду“ (Новости), „Ослобађајућа пресуда за убиство Славка Ћурувије“ (Информер), „ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ЗА СВЕ ОКРИВЉЕНЕ ЗА УБИСТВО СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ“ (Република), „ПРАВОСНАЖНО ОСЛОБОЂЕНИ ОПТУЖЕНИ ЗА УБИСТВО СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ! Апелациони суд у Београду донео пресуду“ (Мондо).
Курир је ипак у овом случају отишао даље. Са насловом који гласи: „АПЕЛАЦИОНИ СУД ДОНЕО ОСЛОБАЂАЈУЋУ ПРЕСУДУ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ: Оптужени припадници ДБ-а нису учествовали у ликвидацији новинара“, јасно су читаоцима саопштили тврдњу која се не помиње у саопштењу Апелационог суда.
Некадашња председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро каже да овакав наслов може да доведе грађане у сумњу и да погрешно схвате да је Суд утврдио да они немају никакве везе са кривичним делом.
„Само лаици би могли тако олако да кажу да то значи да они нису учествовали у ликвидацији. Суд то није написао. Суд то није рекао, а новинар који преноси догађања из суда и коментарише судску одлуку мора имати потребно знање како да образложи народу шта се то десило“, навела је Вида Петровић Шкеро.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, новинарка Тамара Скрозза каже да медији у насловима нису прекршили Кодекс новинара Србије.
„Они можда могу у неким ситуацијама да се назову не баш професионалним или да их сматрамо некоректним и да нису у складу са неким нашим светоназорима, али то је већ уређивачка политика и професионални Кодекс не може у то да се меша“, навела је Тамара Скрозза.
У већини текстова није наведено образложење Апелационог суда
Из текстова које су објавили Курир, Мондо, Блиц, Информер и Република (портал Српског телеграфа) читаоци нису могли да сазнају зашто је Апелациони суд донео такву одлуку, односно, није пренето кратко образложење Суда које је објављено на сајту.
Наиме, Апелациони суд је навео да током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где учествовао у сачињавању договора и плана за убиство Славка Ћурувије, а није доказано ни да је такав налог дат од стране НН лица из највиших структура власти, како стоји у диспозитиву оптужнице.
„Апелациони суд, у одсуству непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су окр. Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела, налази да нису на несумњив начин доказани наводи оптужбе, те је усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду тако што је ослободио од оптужбе окр. Марковића да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекивању, а окр. Радоњића, Курака и Ромића да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешко убиство“, стоји, између осталог, у кратком образложењу другостепене одлуке коју је објавио Апелациони суд.
Еуроњуз и Политка детаљно су пренели делове из саопштења Суда, док су Новости издвојиле само један део образложења.
Иако је преузео вест са сајта Еуроњуза, Блиц није пренео образложење Суда.
Тамара Скрозза каже да је, према Кодексу потребно да се наведу сви подаци који би могли да утичу на став читалаца, гледалаца и слушалаца, тако да се у том смислу ненавођење информација које се налазе на веб сајту Апелационог суда може сматрати кршењем Кодекса.
„Дакле, да би један текст, једна вест била потпуна, мора да постоје све информације које би могле да утичу на наш став о томе о чему се ради. Дакле, то бисмо могли да им замеримо. У сваком случају, ако то недостаје, онда би се могло рећи да је тај део кршење Кодекса новинара Србије. Али некако ми се чини да ови медији нису улазили у дубину ствари и држали су се само одлуке Апелационог суда, а то није кршење професионалног Кодекса, већ једна специфична уређивачка политика којој бисмо могли да нађемо милион и једну ману када је у питању професионално извештавање, али није кршење Кодекса“, објаснила је Тамара Скрозза.
Вида Петровић Шкеро сматра да изостављање информација у јавности ствара потпуно другачију слику о одлуци Суда.
„Према Кодексу новинар има обавезу да извештава тачно, објективно и потпуно. И перћуткивањем одређених чињеница, када се говори о новинарској пажњи, које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају, може се закључити да имају жељу и намеру да искривљују одређени догађај… У оваквој ситуацији у којој постоји јавни интерес да се сазна зашто је таква одлука после 25 година откад се десило убиство донета, постоји заиста могућност потпуно погрешне слике о томе зашто је суд такву одлуку донео“, закључила је Вида Петровић Шкеро.
НУНС, Ивана Крагуљ
