У заједничкој поруци о климатским променама, упућеној Влади Србије по завршетка Самита УН о клими 2019, на којем су владе и приватни сектор исказали спремност да до 2050. постигну „нулту нето емисију гасова са ефектом стаклене баште“ (ГХГ), указано је шта треба променити и Влади Србије је препоручено да предузме конкретне мере да би Србија спремно дочекала будуће изазове, у складу са циљевима одрживог развоја.
Како је истакнуто, Србија треба да ради на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште тако што ће се то планирати и спроводити са минималним утицајем и без штетних последица по животе сиромашних и најугроженијих грађана. Подсећа се да се Србија обавезала да ће до 2030. смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште за 9,8 одсто у односу на 1990. годину.
ЕУ и УНДП су такође позвали Србију да уложи додатне напоре да подржи и олакша прелазак на „чисту енергију“ уз повећање енергетске ефикасности. Србија се обавезала да ће достићи 27 одсто удела обновљивих извора енергије у „бруто-финалној потрошњи енергије“ до 2020. године.
Србија ће, како је саопштено, морати постепено да пређе са „енергетског микса“ којим доминирају фосилна горива, на много уравнотеженији „енергетски микс“, истовремено се старајући да прелазак на „чисту енергију“ буде правичан и да ниједан регион не буде заборављен.
„Позивамо Владу и ресорна министарства да размотре заједничке приступе планирању у области климе и енергије у складу с Националним енергетским и климатским плановима, како је утврђено Уредбом о управљању Енергетском унијом“, наведено је у поруци.
ЕУ и УНДП подстичу Србију на даља улагања у иновативне технологије и пословање, и да уведе погодне политичке, регулаторне и фискалне услове за даљу промоцију и примену „циркуларне економије“ и да повећа проценат своје територије под заштитом. ЕУ и УНДП су подсетили да је Србија од поплаве 2014. године мала 1,7 милијарди евра штете и да је зато важно и „родно осетљиво планирање које ће ублажити утицај климатских промена на економију и друштво, а посебно на најугроженије становништво“.
Као важну ставку ЕУ и УНДП наводе и „образовање свих слојева друштва о појединачном доприносу који сви могу дати у борби против климатских промена“.
Такође ЕУ и УНДП „подстичу Србију да обрачунава еколошке и климатске трошкове свих инвестиција, и да процењује утицај сваке велике инвестиције на друштво и животну средину“.
