„И поред тога што се у последњих неколико година смањује стопа незапослености, код младих незапосленост остаје висока, а њихов неповољан положај на тржишту рада не напредује и поред постојања Националне стратегије за младе и мера које су у ту сврху предвидјене“, навели су у заједничком саопштењу Тим Уједињених нација у Србији, Канцеларија Савета Европе у Београду, Мисија ОЕБС у Србији и Делегација Европске уније у Србији.
Истакнуто је да је према последњим доступним подацима о радној снази, незапосленост младих у Србији двоструко већа од опште незапослености.
„Посебно забрињава чињеница да су млади узраста од 18 до 30 година у највећем ризику да буду погодјени и сиромаштвом“, наведено је у саопштењу.
Указано је и да је положај маргинализованих група младих, попут младих Рома и Ромкиња, посебно тежак, јер у одређеним прописима, као у Закону о јавном здрављу, нису препознати на изричит начин као осетљива група.
Додаје се и да је здравствена заштита, посебно у руралним подручјима, није једнако доступна свим грађанима, а тиме ни младима из руралних средина.
„Када је у питању меналтно здравље младих, чак 45 одсто њих је изјавило да је константно забринуто због нечега, а 28 одсто да им се дешава да често заплачу“, наводи се у саопштењу.
Више од половине њих наводи да је у протекле две године доживело бар један стресни догађај, а више од једног стресног догађаја искусило је 23 одсто ученика.
„Осећање потпуне безвредности наводи чак 12 одсто ученика, док седам процената њих наводи да им се дешава да размишљају о прекидању живота“, наведено је у саопштењу.
Србију месечно напусти 4.000 људи
Иако се не може поуздано утврдити тачан број, подаци Европског статистичког завода показују да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње 51.000, углавном младих што је отприлике једна цела општина у Србији на годишњем нивоу.
Како би млади у Србији остварили своја права и већу аутономију, на Међународни дан људских права, Тим Уједињених нација у Србији, Канцеларија Савета Европе у Београду, Мисија ОЕБС у Србији и Делегација Европске уније у Србији сматрају да младим особама треба понудити подршку која је за њих смислена, која омогућава њихову самосталност и оснаживање.
Подсећа се и да је неопходно обезбедити опције за пуно друштвено учешће и могућности да се слободно изразе, како нико не би говорио у њихово име.
Неопходно је, како је наглашено, да се млади схвате као пуноправни доносиоци одлука о сопственом животу, да је њихов глас равноправан са другима, њихова партиципација незаменљива у доношењу закона, политика и одлука на свим нивоима.
Међународне организације наводе да је од изузетне важности узети у обзир и посебну рањивост младих у одређеним друштвеним групама.
„У сопственом суочавању са изазовима транзиције из детињства у одрасло доба, из образовања у економску независност, многи млади мушкарци и жене наилазе на недостатак подршке система и околине, невидљивост и занемаривање“, пише у саопштењу.
Многи млади са инвалидитетом суочавају се са додатним препрекама у наставку образовања или запошљавању на отвореном тржишту рада.
Подсећа се да сви млади људи, без обзира на свој идентитет, укључујући етничку припадност, религију, политичко опредељење, економски и друштвени статус, као и сексуалну оријентацију, треба да уживају једнака права, слободе и заштиту.
Порука четири међународне организације је јасна: млади нису сами и млади су важни.
Кроз програме Тима Уједињених нација у Србији, Канцеларије Савета Европе у Београду, Мисије ОЕБС у Србији и Делегације Европске уније у Србији пружа се подршка хиљадама младих у Србији и региону, унапредјују се политике и законски оквири, те се глас младих оснажује и доводи у токове доношења одлука.
„Неопходно је да млади остану препознати медју најважнијим групама носиоца људских права, јер представљају једну од најрањивијих популација, али истовремено и једну од најснажнијих у промовисању вредности различитости и солидарности“, наведено је у саопштењу.
