Почетна » Бука, расипање струје, загађење ваздуха, сеча шума – цена празничне среће

Бука, расипање струје, загађење ваздуха, сеча шума – цена празничне среће

од admin
0 коментар

 

Иако празнично осветљење не представља знатно већи издатак за струју, захваљујући лед сијалицама које су мали потрошачи, оно представља расипање енергије. Како је за Н1 објаснио др Петар Ђукић, професор економије животне средине и одрживог развоја на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, електрична енергија представља најфинији облик финалне енергије, који је итекеко скуп.

Док се енергија не претвори у струју чак 30 одсто нестане, а 15 одсто произведене електричне енергије се изгуби или украде док не стигне до потрошача. Од тог остатка „само“ четири одсто чини осветљење.

„Новогодишња расвета у великим градовима је велики луксуз, то није неопходна енергија. Има само естетску улогу, а према светлећим украсима у Београду може се доћи до становишта да су ону у доброј мери сувишни или чак и естатски бесмислени. Имајући у виду обим светлећих тела по Београду, то је приличан материјални и енергетски ванредни утрошак и непотребан јавни издатак“, оцењује професор Ђукућ И додаје да људи не долазе у Београд због његовог годишњег осветљавања, фонтана и јарбола, већ због положаја, садржаја, традиције и пре свега конкурентних цена дочека у балканском окружењу.

Ипак, Град Београд из године у годину обнавља и увећава новогодишњу расвету, која ће ове празничне сезоне осветљавати улице, тргове и мостове три месеца.

Из градског Секретаријата за енергетику су у новембру за РТС изнели детаљну рачуницу за трошкове потрошње електричне енергије. Наиме, месечни трошак за новогодишњу расвету у Београду је 600.000 динара. Уколико се узме у обзир да ће расвета сијати три месеца, то ће укупно коштати 1,8 милиона динара, односно око 15.000 евра.

Разлика између новамбарског и децембарског рачуна за струју домаћинстава неће бити толика да подстакне људе да поразмисле о смањењу броја шарених лампица, али можда хоће податак који износи професор Ђукић, а то је да се у поступку добијања електричне енергије сагорева најлошији угаљ (лигнит) из кога се искористи једва једна четвртина садржане хемијске енергије, а током тог процеса емитује се непотребна топлота јер се 30 одсто енергије изгуби.

Еколошки освешћенији Немци су у једној анкети из децембра ове године рекли да би смањили број светлећих украса како би заштитили планету. Више од половине испитаника, њих 57 одсто, рекло је да би смањили број украсних лампица или чак били и без њих у будућности. Међутим, за 35 одсто оних то није опција ни сада ни у будућности.

Забрана ватромета на Косову, Галапагосу и Немачкој

Прве фотографије које обиђу свет са дочека Нове године од Аустралије до Америке су оне ватромета у Сиднеју, Пекингу, Москви, Лондону, Њујорку… Градови се утркују у томе чији ће бити маштовитији, дужи и ефектнији.

У већ поменутој Немачкој, удружење за заштиту животне средине које је издејствовало судску забрану дизелаша и старих бензинаца, повело је расправу и о забрани ватромета за Нову годину који испаљују грађани.

Њихов аргумент је да ватормет ствара ситну прашину, ПМ честице, која понекад и данима угрожава здравље људи. Ову иницијативу подржала је шефица немачке државне Канцеларије за животну средину, Марија Крауцбергер, која тврди да је у многим градовима првог дана нове године концетрација ситне прашине већа него током читаве године.

Њена канцеларија израчунала је да многобројне ракете и петарде само током новогодишње ноћи у ваздух испале 4.500 тона ситне прашине, а новогодишња пиротехника чини 15,5 одсто емисије ситне прашине коју емитује градски саобраћај, преноси Дојче веле.

Полемика о забрани ватромета у Кини, земљи његовог порекла, почела је још 2013. године, да би Народни конгрес Пекинга 2017. дефинитивно забранио петарде и ватромете због великог загађења ваздуха. Од забране су изузете званичне државне прославе, као и традиционални ватромет у време новогодишњих празника, за чије одржавање је неопходна сагласност владе.

Веза између ватромета и загађења ваздуха уочена је и на Косову, па је косовско министарство заштите животне средине и просторног планирања у децембру ове године затражило од локалних самоуправа да забране коришћење пиротехнике током новогодишњих празника.

Становници и посетиоци Рима у ову годину су ушли без светлећих ракета, на захтев градоначелнице Вирџиније Рађи која је одлуку о забрани потписала 31. децембра 2018. Њен мотив није било загађење ваздуха, већ заштита животиња. Исту одлуку из истих разлога донео је прошле године и Галапагос. На овом острву био је дозвољен ватормет, али онај без звучних ефеката, јер је управо бука коју пиротехника ствара то што узнемирава животиње.

Активисти за заштиту животиња упозоравају да од петарди и других пиротехничких средстава често страдају животиње, посебно кућни љубимци, који се узнемире и показују симптоме паничног напада. Вишенедељна паљба доводи до дуготрајније изложености стресу, због чега пси често беже од власника током шетње. Неки се заувек изгубе, а неки пред очима власника заврше под точковима аутомобила.

Бука негативно утиче и на људе. Професор Ђукућ каже да од новогодишње буке вероватно нико није страдао, али и упозорава да звучна иритација доводи у стања раздражаности и патње која не дозвољавају да се после Нове године лако вратимо у нормалу.

Он подсећа на Закон о спречавању загађења буком из 2009. године, за који каже да се у 99 одсто случајева не поштује јер није подржан одговарајућим уредбама, механизмима и решењима која би богла да га спроведу.

А кад сване – чишћење смећа

Један од разлога зашто је поменута немачка званичница подржала забрану ватромета је и отпад који настаје његовом употребом. Размере тог проблема показује пример Кине, где је првог дана нове 2016. године по лунарном календару око 2.000 чистача са улица Пекинга очистило 413 тона смећа преосталог од ватромета и петарди. У Шангају је било 34 тона смећа од ватромета.

Овај текст је почео информацијом да Американци у празничном месецу, од Дана захвалности до Нове године, произведу пет милиона тона више отпада, односно 25 одсто више него у претходном месецу.

Према неким подацима, Американци ће ове године потрошити 61.000 километара украсне траке, Канађани ће употребити 540 хиљада тона украсног папира, а Аустралијанци потрошити 400 милиона долара на 10 милиона нежељених поклона. Већина ових производа завршиће у смећу, а статистике показују да само један проценат употребљених материјала остаје у употреби шест месеци касније.

Пример празничног гомилања смећа су и божићни џемпери, који заврше као пластични отпад. Мало више од трећине божићних џемпера њихови власници обуку само једном, а већ следеће године купују нови. Ова навика доводи до велике количине непотребног пластичног отпада, с обзиром на то да је око 95 посто тих џемпера у потпуности или делимично направљено од пластичних материјала, то јест синтетике.

Добар део папира, пласнике и другог отпада који направимо током празника, али и у остатку године могуће је рециклирати, под условом да се селективо одлаже.

Професор Ђукић објашњава да се отпад породица и грађана повећава, а отпад компанија и државних служби смањује током празника. Он, међутим, поставља питање да ли комналне службе то могу уредно да сервисирају, као и шта се ради са тим отпадом.

„У нас се по правилу, неселектован оптпад одлаже на несанитарне депоније“, каже Ђукич и додаје да ће нас једног дана количина неселектованог отапада затрпати.

Истиче решење примењено у земљама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у којима се 70 одсто папира рециклира, док код нас само 11 одсто.

„И не само папир. Стакло, метал, пластика, одвајају се посебно и рециклирају, а органски отпад се компостира. То јесте скупо и технолошки захтевно решење, али је третман вода, заштита простора, очување квалитетног земљишта много скупље“, упозорава професор ФТМ.

Загађености ваздуха у празничном периоду доприноси и висока фреквенција саобрађаја, односно издувних гасова. Професор Ђукић каже да су саобраћајне гужве посебно штетна екстерналија – појам за штету који настаје из окружења. Он указује да получасовни пут до куће који се претвара у путешествије од два сата, и то траје неколико дана пре Нове године и за време највећих слава, доводи људе у већи безбедоносни саобраћајни ризик и изазива психолошки стрес.

Неда Вуловић Обрадовић  Н1

Можда ти се свиди

Оставите коментар