Од када је председник Србије Александар Вучић 15. марта објавио ванредно стање без датума завршетка, парламент је заобиђен, границе затворене, уведен 12-очасовни полицијски час и људима изнад 65 година забрањен излазак из куће, што су неке од наоштријих мера у борби против пандемије болести ковид-19, пише АП.
Како се наводи, војници патролирају улицама са прстом на обарачу машинки, војска чува сајамску халу претворену у привремену болницу са редовима металних кревета за оне заражене коронавирусом, а председник Србије упозорава да београдска гробља неће бити довољно велика да сахране умрле ако се људи оглуше о његова наређења о изолацији.
Агенција указује да српски вођа прави драматичне дневне наступе издајући нове указе, да је преузео потпуну власт подстичући критике противника који кажу да је узео контролу над државом на неуставан начин.
Председник Србије рекао је да му је драго да се људи плаше те привремене болнице на сајму и да би изабрао нешто што још горе изгледа ако би то спречило људе да крше његово наређење о останку у кући, преноси АП. Рекао је да људи треба да остану тамо 14 до 28 дана и да му је све једно да ли им је удобно јер се влада бори за животе људи.
АП цитира бившег повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића који је рекао да је проглашавањем ванредног стања Вучић преузео пуну власт над доношењем одлука за време кризе иако је уставно његова улога само церемонијална.
У бившим комунистичким земљама источне Европе и друге популистучке вође уводе строге мере укључујући неконтролисани надзор мобилних телефона својих грађана и дуге затворске казне за оне који крше одредбе о изолацији, преноси АП.
Агенција указује на мађарски закон, усвојен у понедељак, којим се премијеру Виктору Орбану даје право да влада указима онолико дуго колико траје ванредно стање проглашено 11. марта. Групе за борбу за људска права наводе да мађарски закон ствара могућност неограниченог ванредног стања и даје Орбану и његовој влади одрешене руке да ограниче људска права и сузбију слободу медија.
И друге владе усвојиле су екстремне мере наводи АП, помињући мере владе Бењамина Нетањахуа у Израелу где је између осталог одобрен невиђен електронски надзор израелских грађана и успоравање судске активности што је одложило отварање Нетањахуовог суђења за корупцију.
Власти су у Русији повећале притисак на медијске куће и кориснике друшвених. Људи у Пољској су забринути због нове владине апликације уведене за оне у кућној изолацији.
Шефица канцеларије за људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) Ингибјорг Солрун Гисладотир рекла је да док разуме потребу да се делује брзо да се заштити становништва од пандемије коронавируса, новопроглашена ванредна стања морају да имају одређено време трајања и парламентарни надзор.
„Ванредно стање, где год да се прогласи из било ког разлога мора бити сразмерно свом циљу, и остати на снази само онолико дуго колико је апсолутно неопходно“, рекла је она.
У време националних хитних ситуација земље често предузимају мере које активисти за одбрану људских права виде као ускраћивање грађанских слобода као што је већи надзор, полицијски час и рестрикције путовања, или ограничење рестрикције изражавања.
Тако је Кина затворила целе градове раније ове године да заустави ширење вируса, као што је Индија урадила са целом нацијом, преноси АП.
Истраживач Амнести интернешенала Масимо Морати рекао је да ванредне ситуације дозвољене по међународном хуманитарном праву али је упозорио да рестриктивне мере не смеју да постану „нова нормална“ ситуација.
